NAUKA: Dečaci gejmeri imaju drastično manji rizik od depresije 🎮🕹🥇

Oni koji redovno igraju video-igre sa 11 godina imaju drastično manje šanse da razviju depresiju kasnije

Studija objavljena u Psychological Medicine obuhvatala je i dečake i devojčice u svojoj širokoj analizi njihovih aktivnosti. Pored podataka za dečake, takođe je otkriveno i da devojčice koje provode više vremena na društvenim mrežama razvijaju sklonosti ka razvijanju različitih simptoma depresije.

Ovi podaci pokazuju kako 2 različite varijante iste tehnologije mogu, jedna pozitivno a drzga negativno, da utiču na mentalno stanje ljudi i kako različito utiču na devojčice i dečake.

Glavni autor doktorand Aaron Kandola sa Univerziteta Kalifornija kaže:

Ekrani nam omogućavaju da budemo deo velikog spektra aktivnosti. Preporuke o korišćenju bi trebalo da se vode našim razumevanjem kako različite aktivnosti utiču na mentalno zdravlje i da li je taj uticaj poželjan i smislen. Iako ne možemo da dokažemo da li igranje video-igara poboljšava mentalno zdravlje osoba, u studiji se pokazalo kao da nema negativnih nuspojava i da čak ima benefite. Posebno sada, tokom pandemije, video-igre su važan deo i važna društvena platforma mladih ljudi. Mi, uopšteno gledano, treba da smanjimo količinu vremena koje ljudi provode sedeći zarad njihov mentalnog i fizičkog zdravlja - ali to ne znači da je gledanje u ekran samo po sebi loše.

Kandola je pre ovoga bio deo više studija koje su pokazale da predugo sedenje (generalno sedentarno ponašanje) povećava rizik od depresije i anksioznosti kod adolescenata. Da bi došli do još podataka, njegove kolege i on su odlučili da istraže koliko ljudi gledaju u ekran jer je to direktno proporcionalno velikoj većini sedentarnih aktivnosti u našim životima.

Tim sa UCL, Instituta Karolinska iz Švedske i Instituta Baker Heart and Diabetes iz Australije istražio je podatke od 11.314 adolescenata. Svi su bili zamoljeni da odgovore koliko vremena provode na društvenim mrežama, u igranju video-igara ili na internetu. Pored ovoga, odgovarali su na pitanja koja bi ukazivala na pojavu depresije i njenih simptoma.

U analizi je istraživački tim uključio i druge faktore koji bi mogli objasniti rezultate, kao što su socioekonomski status, fizička aktivnost, zlostavljanje, kao i istorija emocionalnih simptoma.

Istraživači su otkrili da su 3 godine kasnije dečaci koji su manje-više redovno igrali video-igre imali čak 1/4 manje pojava simptoma depresije nego oni koji su igrali igre samo jednom mesečno. Ovaj efekat je otkriven samo kod dečaka sa niskom stopom fizičke aktivnosti, a kod devojčica uopšte nije registrovan. Sudeči prema rezultatima, manje aktivni dečaci su srećniji ako imaju više društvene interakcije iz video-igara.

Iako studija još ne može da dokaže kauzalnost, istraživači navode da postoje dobri aspekti video-igara koje pozitivno utiču na mozak - poput vežbanja aktivnog rešavanja problema, kao i društvenog i kooperativnog.

Sa druge strane, devojčice koje su aktivno koristile društvene mreže sa 11 godina imale su čak za 13% povećanja simptoma depresije u odnosu na one koje su društvene mreže koristile jednom mesečno 3 godine kasnije .

Kako navodi senior autor ove studije doktor Maks Halgren:

Odnos između gledanja u ekran i mentalnog zdravlja je kompleksan i potrebno nam je još dosta istraživaja da bismo bili sigurni. Svaka inicijativa da se mladima ograniči pristup ekranu mora biti usko ciljana i finesirana. Najviše jer smo videli da postoje i pozitivne strane. Ipak, i dalje bi trebalo da ohrabrujemo mlade da ostanu fizički aktivni i da uvek razbijaju sate i sate sedenja lakom fizičkom aktivnošću.