Srpska pravoslavna crkva i vernici danas proslavljaju Spasovdan, praznik Vaznesenja Gospoda Isusa Hrista, koji se slavi 40 dana nakon Vaskrsa. Ovaj veliki hrišćanski praznik uvek pada u četvrtak, a smatra se jednim od najznačajnijih dana u crkvenom kalendaru.
Prema hrišćanskom učenju, Isus Hristos se, nakon vaskrsenja, četrdesetog dana vazneo na nebo pred svojim učenicima na Maslinskoj gori kod Jerusalima. Time je, kako se veruje, završio svoje prisustvo među ljudima i otvorio put spasenja vernicima.
U pravoslavnim hramovima širom Srbije danas se služe liturgije, dok mnoge porodice obeležavaju svoju krsnu slavu.
U narodnoj tradiciji Spasovdan prate i brojni običaji. Veruje se da se na ovaj dan muškarci ne briju, žene ne umivaju, a deca ne kupaju. Takođe, smatra se da se ne treba spavati preko dana inače će se tako raditi čitave godine.
Spasovdan ima poseban značaj za Beograd, jer se ovaj praznik vekovima obeležava kao slava glavnog grada Srbije. Tradicija datira iz 1403. godine, kada je despot Stefan Lazarević odredio ovaj praznik za gradsku slavu.
Tim povodom, danas će centralnim ulicama prestonice proći tradicionalna Spasovdanska litija, jedna od najstarijih i najvažnijih verskih povorki u Srbiji. Litija okuplja veliki broj građana, sveštenstva i predstavnika grada, a tokom nje se nose crkvene zastave, ikone i mošti svetitelja, uz molitve za mir, zdravlje i blagostanje Beograda i njegovih stanovnika.
Zbog održavanja litije u pojedinim delovima centra Beograda očekuju se izmene u saobraćaju.
Autor: redportal.rs
