Srpska pravoslavna crkva danas, 22. maja, slavi mladog Svetog Nikolu, dan kada su mošti najčešće slavljenog i omiljenog svetitelja u našem narodu, prenete iz Likije u Bari.
Slave ga mnoga mesta i porodice kao malu slavu, zavetinu ili preslavu.
Ovaj praznik spomen je na prenos moštiju Svetog Nikole iz Mire, drevnog grada u antičkoj Likiji u Bari, gde i danas počivaju.
Prilikom prenosa svetih moštiju, desila su se mnoga čudesa. Isceljeni su bolesni, hromi, slepi i gluvi, besomučni.
To se, kažu, i dan-danas dešava, pa se vernici širom sveta mole ovom svetitelju kada se nađu u nevolji ili bolesti.
Sveti Nikola je, navodno, povratio vid slepom srpskom kralju Svetom Stefanu Dečanskom.
Sveti Nikola je rođen u gradu Patari, u oblasti Likije, na teritoriji današnje Male Azije. Bio je jedinac i poticao je iz bogate i ugledne porodice.
Njegovi roditelji, Teofan i Nona, bili su iz više klase i često su činili milostinju prema siromašnima.
Smatran svecem još za života, skroman i čestit, pomagao je siromašnima, krišom čineći dobročinstva. Smatra se zaštitnikom dece, učenih ljudi, trgovaca, mornara, putnika... U nekim krajevima, zadržao se običaj davanja poklona deci na ovaj praznik, jer je Sveti Nikola njihov zaštitnik.
Kod pravoslavnih Srba, ovog sveca najviše proslavljaju na Nikoljdan, 19. decembra po novom kalendaru, u znak sećanja na svetiteljevu smrt 343. godine.
Oni koji slave Nikoljdan, prenos moštiju obeležavaju kao preslavu, i obrnuto.
Iako kalendarski ne pripada letu, zbog najčešće lepog vremena na taj dan, praznik se u narodu naziva i letnji Sveti Nikola, ponegde i Nikolice.
Po običajnom kalendaru, tog dana ne valja raditi kućne poslove. Ponegde se, kao i za zimski Nikoljan, daruju deca.
Kao gradsku slavu obeležavaju ga Kikinda i Šid.
Autor: redportal.rs
