Iako su stabla topole često zasađena u gradskim parkovima zbog svoje brzine rasta i sposobnosti da obezbede hladovinu, ona zapravo predstavljaju loš izbor za urbano okruženje. Jedan od glavnih problema s topolama je njihova krhka struktura. Kako brzo rastu, njihovo drvo postaje lomljivo, pa grane lako pucaju tokom oluja ili jakih vetrova. To predstavlja opasnost po prolaznike i može izazvati oštećenja imovine.
Pored toga, topole proizvode veliku količinu polena i semena koje leti kroz vazduh u obliku belih pahulja. Ove leteće pahulje mogu izazvati probleme kod osoba sklonih alergijama i otežati održavanje parkova, jer stvaraju nered i mogu blokirati odvode.
Koreni topola takođe predstavljaju problem. Njihov korenski sistem je plitak i agresivan, što može oštetiti trotoare, puteve i podzemne instalacije. Ovo čini topole nepraktičnim izborom za guste gradske sredine gde je infrastruktura osetljiva.
Usled svih ovih razloga, bolje je birati druge vrste drveća za gradske parkove, poput hrasta, javora ili lipe, koje su dugotrajnije, manje invazivne i otpornije na gradske uslove.
Mont Everest svake godine SVE VIŠI 😯🏔
KIKIRIKI je zdraviji nego što mislite 🥜
Autor: Balša Stupar
