Hemičar za hranu Brajak Kok Le ističe da voda manje-više razbija svaku ambalažu, samo direktnim kontaktom. Neke hemikalije koje se rastvaraju mogu biti opasne po zdravlje, kao što je antimon, koji ugrožava želudac i creva, ili ftalati, koji ugrožavaju endokrine žlezde
Iako deluje kao pokušaj proizvođača da zarade više, stručnjaci potvrđuju da treba poštovati rok trajanja koji je odštampan na flašama sa pijaćom vodom, jer voda može postati ustajala, pa čak i kontaminirana ako se preterano zatvori u flašu.
Dok neki prehrambeni proizvodi imaju rok trajanja jer gube ukus i miris, za vodu je suprotno. Siguran znak da nije bezbedna za upotrebu je ako tečnost dobije boju, miris ili ukus, čak i ako se to dogodi pre isteka roka trajanja odštampanog na pakovanju.
Rok trajanja zavisi od proizvođača, odnosno od svih faktora kroz koje voda prolazi – od izvora, preko procesa punjenja, a najviše od kvaliteta boca i čepova. Neke izvorske vode, poput japanskog "fidžija", upakovane u staklene flaše, mogu da imaju rok trajanja i do dve godine, a druge, u znatno jeftinijoj ambalaži, mogu da izdrže u magacinima i prodavnicama najviše dva meseca.
Rok trajanja takođe zavisi od tržišne tradicije i propisa. U Americi je, na primer, apsolutno legalno prodavati flaširanu vodu kojoj je istekao rok trajanja. Federalna uprava za hranu i lekove navodi još 2022. da je „voda trajna ako se čuva u odgovarajućim uslovima“. Ali nema garancija da su boce kojima je istekao rok trajanja koje su izložene u radnjama čuvane „u ispravnim uslovima“.
- Mikroplastika koja ispadne iz flaša može dati vodi ukus leka, hlora ili ozona - kaže hemičar za hranu Brajak Kok Le. Ističe da voda manje-više razbija svaku ambalažu, samo direktnim kontaktom. Neke hemikalije koje se rastvaraju mogu biti opasne po zdravlje, kao što je antimon, koji ugrožava želudac i creva, ili ftalati, koji ugrožavaju endokrine žlezde. Staklo je sigurnije od plastike jer emituje manje antimona i ftalata. Plastične flaše se uglavnom prave od polietilen tereftalata (PET), koji sadrži najopasnije materije, ali ne u koncentraciji da izazove zdravstvene probleme. Problem nastaje ako voda ostane zatvorena u njima predugo ili ako su boce izložene sunčevoj svetlosti ili toksičnim proizvodima, kao što su boje ili sredstva za čišćenje. Nijedna boca nije potpuno hermetički zatvorena i tokom vremena pare opasnog hemijskog sastava mogu da prodru u vodu.
Temperatura je takođe važan faktor. Ispitivanja su pokazala da PET emituje najviše ftalata na temperaturama iznad 30 stepeni Celzijusa, a na 60 stepeni antimon može da se razgradi u količinama koje bi ugrozile zdravlje. Zbog toga se ne preporučuje konzumiranje vode iz flaša koje su danima stajale u automobilu izloženom suncu.
Mnogo ređe, flaširana voda može biti kontaminirana i mikroorganizmima koji su prodrli uglavnom tokom procesa punjenja, ako uslovi nisu ispunjavali higijenske standarde. U aprilu 2016. godine, flaše vode koje sadrže norovirus povučene su iz Španije nakon što se više od 4.000 ljudi žalilo na povraćanje i temperaturu. Nije u potpunosti isključena opasnost od ulaska neznatne količine virusa, bakterija, gljivica ili plesni u vodu prilikom pakovanja, koja se može razviti ako se voda održava toplom.
Osim praćenja roka trajanja, glavnu kontrolu vrše oči, nos i jezik – ako je voda zamućena, ako ima miris ili ukus, bolje je da je ne pijete.
Autor: redportal.rs
