Do oktobra 1992. godine vojska JNA se kompletno povukla iz Hercegovine, a srpsko stanovništvo je ostalo na nemilost okolnim neprijateljskim snagama.

Operacija hrvatskih snaga Lipanjska zora je odmah sprovedena. U njoj je uspešno ostvaren cilj kompletnog proterivanja srpskog stanovništva iz doline Neretve. Situacija je bila alarmanta, očekivao se sveopšti napad na Hercegovinu.

POČELO JE 26. OKTOBRA

Na taj dan pala je najvažnija strateška tačka iznad Trebinja - brdo Vlaštica. U samom gradu je zavladala panika, očekivala se ista sudbina Srba iz Neretve. Mnogi su već pripremali svoje osnovne stvari za odlazak i očekivali pad grada.

Međutim, slabe srpske snage uspevaju da stabilizuju front. Ali samo nakratko, najveća bitka je tek dolazila.

JUTRO 8. 11. 1992.

Mitrovdan. Svaka treća srpska kuća u Hercegovini slavila je svoju krsnu slavu, a ostale su bile gosti. Svi rovovi i položaji su bili proređeni, ili na trećini snaga. Na to je neprijatelj i računao.

Napad je započeo 6-časovnim artiljerijskim baražem, za kojim su krenule jedinice Hrvatskog vijeća odbrane, Hrvatskih odbrambenih snaga, Armije BiH, Mudžahedina i više desetina paravojnih odreda - ukupnog brojnog stanja preko 40.000 ljudi.

Preko 15.000 granata palo je na srpske položaje. Ali u svojoj želji da uhvate Srbe nespremne, omeli su svoj efekat iznenađenja. Bombardovanje je malo uticalo na ljudstvo Nevesinjske i Bilećke brigade, koje je većinom bilo na odsustvu. Sve što se postiglo time je da se digne međ Srbima sveopšta uzbuna.

MITROVDAN

Toga dana sve što je moglo da hoda diglo se na noge. Pravo sa slavske trpeze svi vojno sposobni muškarci krenuli su na prvu liniju. Deca su kopala položaje i punila džakove a žene kuvale i prevozile ranjenike u pozadinu. Lakši ranjenici su otišli na front, a starci stali da budu rezerva mlađima.

Nemamo rezervno Nevesinje, a ni rezervni položaj, NEMA NAZAD!!!

Ovim rečima je pukovnik Republike Srpske Novica Gušić pozdravio vojnike na frontu.

Više od toga nije trebalo. Počela je borba za opstanak i za život.

Pet hiljada ljudi je 5 dana držalo položaje. Odnos snaga bio je 10:1. Borbe su bile krvave, ali na neprijateljskoj strani. Srbi su poznavali svoju zemlju kao svoj džep, i to se videlo jasno kao dan.

Pred naletom 40.000 vojnika nijedan položaj nije izgubljen. Svako je učestvovao u boju, bio vojnik ili civil. Jednog od najboljih specijalca HVO ubio je najobičniji srpski kuvar, koji je dohvatio svoju papovku u odbrani svoje zemlje.

Front se nije pomerio ni za milimetar. Do 13. novembra združena ofanziva je kompletno slomljena, a Hercegovci su ostvarili jednu od najsvetlijih pobeda u celokupnom ratu.

Vojska Republike Srpske imala je 42 poginula i 300 ranjenih, dok su združene snage HVO, HOS i Armije BiH imale preko 580 poginulih i preko 1.300 ranjenih.

IZVOR: YT / tvk3

Autor: redportal.rs