Ako idete na jednodnevni izlet u pustinju Sahara u severnoj Africi, poželećete da ponesete puno vode i puno kreme za sunčanje. Ali ako planirate da prenoćite, onda ponesite i prijatnu vreću za spavanje.
To je zato što temperature u Sahari mogu da naglo padnu kada sunce zađe, od prosečne temperature od 38 stepeni Celzijusa tokom dana do prosečno najnižih 25 minus 4 stepena Celzijusa tokom noći, prema NASA.
Pa, zašto se ovaj dramatični temperaturni pomak dešava u sušnim pustinjama poput Sahare?
Razlog zbog kojeg se sušne pustinje - suvi predeli koji pokrivaju oko 35% Zemljine površine - postaju toliko vrući, a posle i tako hladni, kombinacija je dva ključna faktora: peska i vlage.
Za razliku od termosa, pesak ne zadržava toplotu baš najbolje. Kada toplota i svetlost sunca pogađaju peskovitu pustinju, zrna peska u gornjem sloju pustinje upijaju i takođe oslobađaju toplotu u vazduh. Tokom dana, peskovito zračenje sunčeve energije pregreje vazduh i dovodi do skoka temperatura. Ali, noću većina toplote u pesku brzo zrači u vazduh i nema sunčeve svetlosti koja bi je podgrevala, ostavljajući pesak i okolinu hladnijim nego ranije.
NAUKA: Čovečanstvo nastalo u Evropi ne u Africi?
Međutim, samo ovaj fenomen ne objašnjava tako drastičan pad temperature. Na kraju krajeva, kada sunce zađe na tropskoj plaži, ne treba da oblačite zimski kaput.
Glavni razlog za oštru promenu temperature je taj što je pustinjski vazduh izuzetno suv. U sušnim pustinjama poput Sahare i pustinje Atakama u Čileu vlažnost vazduha - količina vodene pare u vazduhu - praktično je nula, a za razliku od peska, voda ima ogroman kapacitet da skladišti toplotu.
Vodena para u vazduhu zarobljava toplotu blizu zemlje poput džinovskog nevidljivog pokrivača i sprečava je da se rasipa u atmosferu. Vazduhu sa visokom vlažnošću takođe je potrebno više energije da se zagreje, što znači da je potrebno i više vremena da se ta energija rasprši i da se okolina ohladi. Zbog toga nedostatak vlage u pustinjama omogućava da se ova sušna mesta brzo zagreju, ali i brzo ohlade.
Uprkos ovim brzim temperaturnim promenama, pustinjske životinje su dobro prilagođene ekstremnim promenama temperature u pustinji. To je za njih relativno mali problem. Veći izazov je dobijanje dovoljno hrane i vode za preživljavanje. Gmizavci, najrasprostranjenija i najraznovrsnija životinjska grupa u pustinji, dobro su prilagođeni ekstremnim temperaturnim varijacijama, jer su hladnokrvni ili ektotermični, što znači da im nije potrebno da ulažu energiju u održavanje konstantne telesne temperature.
Autor: redportal.rs
