Sada temperatura i do 1,99 stepeni Celzijusa veća nego u predindustrijskom periodu

Toplotni talasi postaju sve intenzivniji, češći i traju duže zbog klimatskih promena, posebno u Evropi, upozorili su naučnici, koji napominju da se Stari kontinent zagreva tri do četiri puta brže od ostalog kopna u istom klimatskom pojasu.

Visoke temperature probile su rekorde u na kontinentu ovog leta, bile su oko ili iznad 40 stepeni Celzijusa u velikom delu zapadne Evrope.

- Uočavamo porast broja toplotnih talasa i njihovog intenziteta - kaže Robert Votar, klimatologiz francuske Laboratorije za klimu i životnu sredinu za Glas Amerike.

Vreli talas 2003. godine usmrtio je više 70.000 ljudi, dok je u narednim talasima 2006, 2010, 2015, 2018, 2019 i 2020. stradalo na desetine hiljada.

U proseku, sada je temperatura i do 1,99 stepeni Celzijusa veća nego u predindustrijskom periodu, a Evropa se zagrevala skoro duplo više od globalnog proseka koji je 1,1 stepen Celzijusa.

Poslednji toplotni talasi pokazali su da su u Evropi temperature bile od tri do pet stepeni veće nego u periodu pre klimatskih promena, kaže Votar.

- Mi zapravo ne znamo zašto imamo toliki porast temperature koji ne može da se predvidi. Modeli predviđanja lako prognoziraju poraste od 1,5 do dva stepena u toplotnim talasima, ali ne mogu da predvide četiri stepena. Zaista neverovatno - rekao je francuski klimatolog.

Dim Kumo, klimatolog sa Univerziteta Vrije u Amsterdamu, kaže da se Evropa zagreva tri do četiri puta brže od ostalog kopna u istom klimatskom pojasu.

Klimu u Evropi formira i vazdužna struja koja se vrzo kreće od zapada ka istoku, na severnoj hemisferi. Naučnici veruju da je vrele talase ove godine pojačalo i suvo tlo uzrokovano sušama. Vlažno tlo odbija vrelinu, kaže naučnica Sonja Senervitan iz Ciriha.

- Kada se tlo koje je inače vlažno isuši, imate smanjeno isparavanje vode iz biljaka ili iz tla direktno. Taj proces koristi inače mnogo energije, a ako se ne dešava zbog isušenog tla, onda ta energija počinje da zagreva vazduh - objašnjava ona.

Usporavanje glavne okeanske struje u Atlantiku takođe može da doprinese vrelim talasima u Evropi. Ta struja zagreva vodu na severu i donosi hladu vodu iz dubina na jug. Klimatski modeli su predviđali da će struja usporiti zagrevanje.

- Nismo 100 odsto sigurni, ali postoje indikatori da struja u poslednjim decenijama usporava - kaže fizičarka Levke Cezar sa univerziteta Mejnut u Irskoj.

Usporena morska struja mogla bi da ohladi severni Atlantik i uzrokuje promene u vazdušnoj struji tako da donese još toplijeg vazduha u centralnu Evropu, što bi moglo da znači i još vrelih talasa.

Naučnici su saglasni da je potrebno još istraživanja kako bi se utvrdilo zašto se Evropa zagreva toliko brzo. Jasno je, kažu, da će leta u Evropi biti sve toplija.

Autor: redportal.rs