Naučnici sa Univerziteta Turku iz Finske otkrili su da tokom hipnoze mozak menja stanje u novu formu tokom koje delovi mozga funkcionišu nezavisno jedan od drugog. Kako navodi istraživač Henri Railo sa Departmana za neuropsihologiju:
U normalnom stanju, različite regije mozga dele informacije među sobom. Međutim, tokom hipnoze proces je fragmentovan i regioni mozga uopšte nisu sinhronizovani.
NAUKA: Zbog čega ljudi imaju najveći mozak? 🤔
Nalazi pokazuju da mozak funkcioniše radikalno drugačije tokom hipnoze u poređenju sa njegovim normalnim stanjem. Ovo je ekstremno interesantno, s obzirom na to da je u polju neurologije u toku velika debata oko toga da li hipnoza menja i modifikuje neuralne procese. Takođe, nalazi nam umnogome pomažu da bolje razumemo bihevioralne promene koje nastaju nakon terapija hipnozom.
Studija se fokusirala na jednu osobu koja je bila temeljno prostudirana ranije i za koju se pokazalo da je veoma podložna efektima hipnoze. Tokom hipnotičkog stanja pacijent ima sposobnost da iskusi fenomene koji nisu mogući u normalnom budnom stanju, kao što su živopisne i aktivne halucinacije. Kako navodi glavni istaživač sa departmana Džarno Touminen:
Čak iako ovi nalazi ne mogu biti generalizovani, pre nego što neko ponovi iste nalaze odvojeno od ovih ovde zadobijenih podataka i sa više učesnika, pokazali smo i obavili demonstraciju promena neuralnih aktivnosti u ljudima koji imaju jaku rekciju na hipnozu.
Hipnoza prvi put proučavana novom metodom
Studija je pratila aktivnosti u mozgu pacijenta tako što je pratila magnetizovano strujni napon i njegovo kretanje kroz mozak tokom hipnoze i tokom normalnog stanja osobe. Ovaj metod je ranije bio korišćen kao način da se meri nivo svesti osoba pregledajući koji reoni mozga su aktivni, a koji nisu - posebno kod pacijenata u komi, anesteziji i u snu. Ovo je prvi put da je korišćen na hipnotisanim osobama.
Tokom eksperimenata učesnik je sedeo na stolici sa očima zatvorenim ili hipnotisan ili u normalnom stanju. Hipnoza je indukovana verbalnim gestom, odnosno jednom reči. Kako navodi Touminen:
Ovakav pristup nam je omogućavao da kontrolišemo moguće efekte eksperimenta i posredne faktore kako bismo dobili najtačnija merenja.
Mozak posle 30. NEPOVRATNO gubi ovu funkciju
MEDICINA: Dnevni unos kofeina restrukturira mozak! 😨
LJUDSKI UM: Dvosmislene erotske šale i naš mozak 🤭
Autor: redportal