Minijaturni ljudski organi i druga tkiva biće uzgajani iz ćelija pacijenata britanskog javnog zdravstvenog sistema (NHS) u okviru velikog projekta čiji je cilj unapređenje testiranja lekova i smanjenje broja životinja koje se koriste tokom njihovog razvoja, prenosi Guardian.
Naučnici će koristiti ove male strukture ljudskog tkiva kako bi proučavali na koji način se iste bolesti razlikuju od pacijenta do pacijenta i utvrdili koji tretmani daju najbolje rezultate u zavisnosti od karakteristika svakog pojedinačnog slučaja.
Ovakav pristup predstavlja značajan odmak od tradicionalnog korišćenja životinja kao modela za proučavanje ljudskih bolesti. Istraživači smatraju da bi testovi zasnovani direktno na ljudskom tkivu mogli da pruže preciznije i pouzdanije rezultate.
- Ovo će značajno uticati na broj životinja koje koristimo i na način na koji ćemo u budućnosti razvijati nove lekove - rekao je Matijas Zilbauer, profesor kliničke pedijatrijske gastroenterologije na Institutu za matične ćelije u Kembridžu.
Ipak, naglasio je da životinje neće u potpunosti nestati iz medicinskih istraživanja.
- Ne tvrdimo da se životinje u bliskoj budućnosti više uopšte neće koristiti jer i dalje postoje određena pitanja koja se ne mogu testirati na ovim novim modelima. Ipak, smanjenje broja je i te kako stvarno - objasnio je.
Istraživači već više od deset godina uzgajaju male strukture ljudskih organa poznate kao organoidi. Iako pojedini uzorci mogu biti manji od jednog milimetra, istraživanja su pokazala da mogu veoma dobro da oponašaju ključne karakteristike pravih ljudskih organa i tkiva, uključujući način na koji reaguju na bolesti i lekove.
Organoidi napravljeni od obolelog ljudskog tkiva omogućavaju naučnicima da provere da li određeni lek može da poništi promene izazvane bolešću kod svih pacijenata ili samo kod određenih grupa. Na taj način moguće je i mnogo ranije prepoznati terapije koje neće biti efikasne.
Više od 90 odsto lekova koji uspešno prođu ispitivanja na životinjama kasnije ne postigne očekivane rezultate tokom kliničkih ispitivanja na ljudima, što je jedan od razloga zbog kojih američki i evropski regulatori sve više podstiču korišćenje alternativnih metoda.
- Mnoge ljudske bolesti kod životinja se uopšte ne pojavljuju ili se manifestuju drugačije jer one nisu ljudi. Želimo testove i modele koji nam mogu reći koji tretmani deluju i kod kojih pacijenata, a miš nam to ne može reći - istakao je Zilbauer.
Novi projekat biće vođen iz istraživačkog centra u Kembridžu, a britanski Savet za medicinska istraživanja izdvojiće 20 miliona funti za njegovo finansiranje.
Cilj je da se u saradnji sa širom naučnom zajednicom napravi baza standardizovanih i proverenih organoida koji će biti dostupni istraživačima i farmaceutskoj industriji. Očekuje se da bi to moglo da ubrza razvoj novih lekova i njihovo uvođenje u kliničku praksu.
Projekat je deo plana britanske vlade za smanjenje korišćenja životinja u naučnim istraživanjima. Strategija uključuje takozvane „metodologije novog pristupa“, među kojima su organoidi, sistemi „organa na čipu“, ali i veštačka inteligencija za obradu podataka i modeliranje bioloških procesa.
Tokom prošle godine u Velikoj Britaniji sprovedeno je 2,54 miliona postupaka na životinjama, što predstavlja pad od 3,8 odsto u odnosu na 2024. godinu. U više od 90 odsto slučajeva korišćeni su miševi, pacovi, ribe i ptice, dok je oko jedan odsto eksperimenata uključivao posebno zaštićene vrste poput mačaka, pasa, konja i majmuna.
Naučnici planiraju da uzgajaju različite vrste organoida – od srčanog tkiva koje može da kuca do električno aktivnih moždanih ćelija. Zilbauerov tim najpre će se posvetiti organoidima namenjenim istraživanju zapaljenskih bolesti creva, poput ulceroznog kolitisa i Kronove bolesti.
Drugi istraživački timovi radiće na uzgoju tumora kako bi unapredili terapije protiv raka, kao i moždanih organoida koji bi mogli da pomognu u boljem razumevanju neuroloških oboljenja.
Agencija Innovate UK obezbedila je dodatna dva miliona funti za devet projekata usmerenih na smanjenje korišćenja životinja, uključujući pse i majmune, u testovima bezbednosti.
Kompanija VivoSphere, na primer, uzgaja srčane ćelije u sićušnim sferama nalik gelu kako bi ispitivala potencijalnu štetnost lekova po srce. Tradicionalni testovi ove vrste mogu da zahtevaju između 50 i 100 životinja.
- Ako neki lek nije dobar, manji je rizik i za životinje i za pacijente - rekao je tehnički direktor kompanije Juan Tijan.
Doktorka Džulijet Djuks iz organizacije Replacing Animals in Research smatra da nove metode imaju još jednu veliku prednost.
- Jedna od ogromnih prednosti organoida, organa na čipu i drugih in vitro mikrofizioloških sistema jeste to što, za razliku od životinjskih modela, imaju stvaran potencijal za ostvarenje obećanja o istinski personalizovanoj medicini za svakog pacijenta. Sve je to veoma uzbudljivo - zaključila je.
Majka usmrtila svoju tromesečnu bebu FENOM ZA KOSU 😢😱
Izboden muškarac na Novom Beogradu 🚨🚨
Autor: redportal.rs
