Bakterije koje izazivaju lepru imaju skrivenu sposobnost da obnove oštećenja i regenerišu organe drugih živih bića, prema tvrđenju naučnika sa Univerziteta u Edinburgu. Naime, tokom eksperimenata na životinjama ove bakterije su skoro udvostručile veličinu jetre, podstičući njen zdrav rast.
U stvari, radi se o sebičnom procesu ovih patogena jer na taj način „uzgajaju” više tkiva koje mogu da zaraze. Stručnjaci kažu da bi detaljna analiza mehanizma iza ove sposobnosti mogla jednog dana dovesti do novih terapija koje usporavaju starenje.
Guba ili lepra je hronična zarazna bolest koju izaziva bacil u obliku štapića Micobacterium leprae otporan na kiseline. Takođe se zove Hansenova bolest. Guba uzrokuje invaliditet kada inficira nerve, kožu i oči.
Ali bakterija koja izaziva ovu bolest ima dodatna, neobična svojstva, koja uključuju i pretvaranje jedne vrste telesnog tkiva u drugu. Stoga su stručnjaci analizirali životinje koje su često zaražene leprom.
Istraživanje In vivo partial reprogramming by bacteria promotes adult liver organ growth without fibrosis and tumorigenesis objavljeno je u časopisu Cell Reports Medicine.
Eksperimenti su pokazali da kada infekcija dođe do jetre životinje, ona kontrolisano preuzima ovaj organ da bi ga reprogramirala za svoje potrebe. Posle nekog vremena, jetra se skoro udvostručila. I to nije bila oštećena ili kancerogena izraslina već zdrava i funkcionalna.
- Nismo to očekivali. Zapravo je neverovatno. Kako to rade? Ne postoji ćelijska terapija koja to može da uradi - rekla je mikrobiolog Anura Rambukkana sa Univerziteta u Edinburgu, a prenosi Bi-Bi-Si.
Potpuno razvijene ćelije jetre su metaboličke snage koje imaju stotine funkcija. Međutim, bakterije lepre ih vraćaju u tinejdžerske godine, odnosno u fazu u kojoj se njihov broj može brzo povećati pre nego što ponovo sazre.
Naučnici još uvek ne razumeju tačan mehanizam iza ovog procesa. Neka ranija istraživanja su već pokazala da je moguće veštački resetovati ćelijski sat na fazu u kojoj ćelije ponovo mogu da postanu bilo koja druga vrsta ćelija, ali sa rizikom da postanu kancerogene.
- Guba koristi alternativne puteve. To je mnogo bezbedniji način i bakterijama je potrebno više vremena da to urade. Dakle, to je zapravo prirodan proces. Nadamo se da se ovaj pristup može koristiti za popravku jetre ljudi koji čekaju na transplantaciju, ili čak za popravku nekih oštećenja uzrokovanih starenjem u drugim delovima tela. Ako bismo to mogli da uradimo, možda bismo mogli da stvorimo vakcina koja se daje svakih nekoliko meseci - rekao je Rambukkana.
Naučnici od gljive napravili biorazgradivi čip 🍄
Dešifrovali prvu rečenicu napisanu na drevnom alfabetu
Autor: redportal.rs
