Zemlja je planeta puna okeana, a voda pokriva oko 71 odsto njene površine. S druge strane, Venera, naš najbliži planetarni komšija, ponekad se naziva Zemljinim bliznakinjom zbog slične veličine i stenovitog sastava. Iako je danas njena površina spržena i gola, mnogi se pitaju da li je Venera nekada imala okeane.
Prema najnovijoj studiji, odgovor na to pitanje je ne. Naučnici su, proučavajući hemijski sastav atmosfere Venere, analizirali sadržaj vode u njenoj unutrašnjosti, što je ključni pokazatelj mogućeg postojanja okeana na toj planeti.
Spaljena površina Venere i dalje sugeriše da je unutrašnjost planete suva, podržavajući teoriju da je Venera ostala suva nakon perioda u svojoj ranoj istoriji kada je njena površina bila prekrivena rastopljenom magmom. Od tada je planeta ostala sa spaljenom površinom.
Voda se smatra ključnim sastojkom za nastanak života, pa zaključci ove studije sugerišu da Venera nikada nije bila useljiva. Ovi podaci ne podržavaju raniju hipotezu da je Venera možda imala podzemni rezervoar vode, ostatak izgubljenog okeana.
Vulkanizam na Veneri, koji ispušta gasove u atmosferu, daje nam uvid u unutrašnjost stenovitih planeta. Dok se magma diže iz unutrašnjeg sloja planete, poznatog kao omotač, na površinu, ona oslobađa gasove koji potiču iz dubine.
Na Zemlji, više od 60 procenata vulkanskih gasova je vodena para, što sugeriše da unutrašnjost Zemlje sadrži mnogo vode. S druge strane, naučnici su otkrili da vodena para u gasovima iz vulkanskih erupcija na Veneri čini manje od 6 odsto, što ukazuje na veoma suvu unutrašnjost planete.
- Verujemo da bi naseljiva prošlost implicirala da je unutrašnjost Venere sada bogata vodom... Hemijski sastav atmosfere ukazuje da se u vulkanskim erupcijama na Veneri oslobađa veoma malo vode, što nam govori da je unutrašnjost planete, izvor vulkanizma, je suv - objasnila je doktorantkinja na Institutu za astronomiju Univerziteta Kembridž Tereza Konstantinu.
Prema njenim rečima, Venera ima dugotrajnu suvu površinu i nikada nije bila useljiva. Venera je druga planeta od Sunca, dok je Zemlja treća.
- Postoje 2 veoma različita narativa o vodi na Veneri: jedan govori o umerenoj klimi na Veneri tokom milijardi godina, sa površinskom tečnom vodom, dok drugi tvrdi da vruća Venera u ranoj fazi formiranja nikada nije mogla da kondenzuje tečnu vodu - dodao je doktorant.
Iako su Venera i Zemlja slične po masi, prečniku, gustini i udaljenosti od Sunca, Konstantinu ističe da su njihove evolucione putanje dramatično različite.
Uslovi na površini Venere su ekstremni u poređenju sa Zemljom, sa atmosferskim pritiskom 90 puta većim, površinskom temperaturom od oko 465 stepeni Celzijusa i toksičnom atmosferom sa oblacima sumporne kiseline.
Autor: redportal.rs
