Prema Seven Seas Media, arhipelag sa nešto više od 500 ostrva i 21.000 stanovnika u zapadnom Tihom okeanu, u regiji Mikronezije, usvojio je set politika zaštite mora koje nijedna druga zemlja nije primenila u istoj meri, piše Telegraf.rs.
Palau je 2009. godine postao prva zemlja na svetu koja je izgradila nacionalno utočište za ajkule, zabranjujući komercijalni ribolov ovih vrsta u svojim vodama. Godine 2015. osnovano je Nacionalno morsko utočište Palau, koje štiti 80% svoje ekskluzivne ekonomske zone od komercijalnog ribolova, rudarstva i eksploatacije morskih resursa.🪼
Zatim su usledile i druge neviđene mere: Palau Pledge, ekološka obaveza utisnuta u pasoše posetilaca; zabrana krema za sunčanje sa otrovnim sastojcima za grebene; i naknada za očuvanje prirode od 100 dolara po turistu, koja važi za sve buduće posete zemlji.
Palau nije gradio svoju politiku zaštite životne sredine isključivo edukativnim kampanjama. Zemlja je kreirala zakonska pravila koja direktno menjaju ponašanje turista, kompanija, ribara i ekonomskih subjekata, kako prenosi Seven Seas Media.
Logika je jednostavna: ekonomija Palaua zavisi od zdravlja grebena, ajkula, meduza, plaža i morske biološke raznovrsnosti. Ako se ovi ekosistemi uruše, to će uticati na turizam, lokalni ribolov i sam identitet zemlje. Zato je Palau usvojio retku strategiju.🦈
Umesto da čeka da degradacija dostigne tačku zatvaranja plaža i grebena, zemlja je odlučila da ograniči proizvode, prakse i aktivnosti pre nego što šteta postane nepovratna. Krema za sunčanje je zabranjena jer su hemijski sastojci ugrozili korale i meduze.
Zabrana krema za sunčanje nije proistekla iz simbolične odluke. Povod je bio izveštaj Fondacije za istraživanje koralnih grebena iz 2017. godine, u kojem su pronađene visoke koncentracije oksibenzona i drugih sastojaka krema za sunčanje u vodama Jellyfish Lakea (Jezero meduza). Jezero meduza je morsko jezero na jednom od ostrva Palaua, pod zaštitom UNESCO-a i jedna od najposećenijih turističkih destinacija u zemlji.
Dom je milionima zlatnih meduza koje su evoluirale u izolaciji hiljadama godina. Pronalaženje sastojaka za zaštitu od sunca u vodi i tkivima ovih meduza bilo je direktno upozorenje. Turizam je unosio hemikalije u jedan od najosetljivijih i najjedinstvenijih ekosistema Palaua.
Oksibenzon, prisutan u mnogim konvencionalnim kremama za sunčanje, organizacije za istraživanje grebena identifikovale su kao zagađivač životne sredine povezan sa oštećenjem korala.
Navedeni efekti uključuju promene DNK, oštećenje rasta polipa i povećan rizik od izbeljivanja. Problem je veći u područjima intenzivnog turizma, gde hiljade ljudi ulaze u vodu noseći kremu za sunčanje. Čak i male količine po osobi mogu se akumulirati u lagunama, zalivima i grebenima sa slabom obnovom vode.
Studije navedene u osnovnom tekstu procenjuju da između 6.000 i 14.000 tona kreme za sunčanje svake godine dospe u okeane. Na Palauu, lokalna koncentracija u Jezeru meduza učinila je ekološki rizik nemogućim za ignorisanje.
Autor: biznis.telegraf.rs
