Naša sudba, istorija, okolnosti su uvek bile takve da hteli-ne hteli morali smo da naučimo da preživimo. Usled takvih okolnosti izrodile su se mnoge heroine i heroji. Mnoge njihove životne priče izgledaju kao da prepričavamo neki mit jer je teško racionalno prihvatiti pre svega da se neko našao u takvim situacijama, a onda i da se odvažio na takvo junaštvo. 💪
Jedna od takvih priča je i priča o Radmili Petrušić, heroini sa Kosova. Radmila je bila nastavnica srpskog jezika. Živela je u Pećkoj Banji sa suprugom Mihailom i sinovima Goranom i Danilom.
Радмила Петрушић (1948-1999) била је наставник Српског језика и живела је у Пећкој Бањи заједно са супругом Михаилом и синовима Данилом и Гораном. Свој радни век почела 1968. године у вароши Врела у етнички чистом албанском месту. pic.twitter.com/0oByrr0YBZ
— Војвода Вук (@VojvodaVuk1914) 29. март 2021.
IZVOR: TW @VojvodaVuk1914
Nakon početka NATO agresije nad Srbijom, njen suprug i sinovi dobijaju poziv za regrutaciju, a Radmila biva zarobljena od strane Albanaca zajedno sa deverom Lukom i zaovinim mužem Mišom.
Radmila je u svojoj tašni imala jednu bombu i pištolj koji joj je dao sin Danilo uz reči: "Majko, od hleba se odvajaj ali od ovoga nikako."
Zarobljenike su rasporedili u nekoliko vozila. Kada su stigli na rub varoši Vrela, naišli su na drugi punkt terorista. Izvadili su Luku i Mišu iz kola i počeli da ih muče. 😥
Svesna da će svi umreti užasnom smrću, Radmila vadi pištolj iz tašne i ubija OVK komandanta Eljezaja. Nakon toga otvara vatru prema ostalim teroristima i jednog teško rani. Međutim, teroristi su odgovorili rafalom iz automata i tom prilikom je teško ranili.
Nakon toga su je vezali između dva automobila koja su se kretela u suprotnim smerovima, te je Rada na strašan način okončala svoj život. Isto tako su živote okončali i zarobljeni Luka i Miša. 😥😥😥
Njihova tela nikada nisu nađena.
Autor: Viktorija Marković
