Muzika ima sposobnost da nam u trenu obuzme pažnju i da direktno utiče na naše raspoloženje. Kada slušaoci interaguju sa muzikom, oni prate njene zvuke, vezujući se sa onim što ona želi da projektuje na vrlo intiman i blizak način. Ali šta je sa muzikom koja se izvodi pred velikom publikom? Studija sa Univerziteta Arkansas se upravo pozabavila time, iscrtavajući neuralnu mapu našeg razumevanja uma, kolektiva i muzike.
Uprkos očiglednoj važnosti i velikoj ulozi koju muzika igra u našem društvu, do sada je zaista bilo teško izučavati muziku u ovom kontekstu. Upravo zbog toga naučnici su došli na ideju da analiziraju sinhronizaciju moždanih talasa u okviru jedne publike koja sluša istu muziku. Kada slušalac percipira muziku, njegovi neuralni receptori su sinhronizovani sa receptorima drugih šlušalaca, stoga je ova korelacija apsolutno validno merilo interakcije. Bukvalno možemo izmeriti da li je dvoje ili više ljudi na istim tzv. talasnim dužinama. 😁
Prema sakupljenim podacima (objavljenim 2019. godine u časopisu Scientific Report) slušalac sve manje mari za muziku (odnosno opada mu interesovanje) sa ponavljanjem istog zvuka, ali samo kod već poznatih melodija. Sa druge strane, nepoznati muzički stilovi i pesme održavaju ineteres publike, posebno kod individua koje imaju sluha ili su imali kontakta sa komponovanjem i sviranjem instrumenata.
Konstantnim izlaganjem intrumentalnoj muzici, odnos između subjekata opada kada je muzika istog stila. Pride, učesnici sa muzičkim obrazovanjem pokazali su veću sklonost korelacije sa drugim ljudima.
Tako da, ukratko, najlakši način da vidite da li ste kompatibilni sa simpatijom je ili da je pitate koju muziku voli ili da joj iznenada pustite ili je izvedete na vaš omiljeni koncert. Njena reakcija će vam reći sve. 🥰🥰🥰
Muzika starih instrumenata ponovo se čuje Srbijom 😎🎧🎼🎶
Koja će vam muzika biti na svadbi? 🤣
NAUKA: 3D printovano meso je stiglo u supermarkete 🔬🧪🧫
Autor: redportal.rs
