Biljke nemaju oči, uši ni mozak, ali ipak znaju gde da usmere svoj rast. Tajna se krije u njihovoj sposobnosti da reaguju na spoljne uslove kao što su svetlost, gravitacija i vlaga. Kada iznikne seme, mlada biljka počinje da prati sunčevu svetlost pomoću auksina. On se raspoređuje u stabljici tako da ćelije na senovitoj strani brže rastu, pa se biljka naginje ka izvoru svetla.
Pored svetlosti, biljke osećaju i gravitaciju. Koren se uvek spušta nadole, jer ćelije u njegovim vrhovima sadrže male kristale skroba koji se ponašaju kao minijaturni tegovi. Oni biljci govore gde je dole, pa koren raste ka zemljištu bogatom hranljivim materijama i vlagom.
Zahvaljujući ovim procesima, fototropizmu i geotropizmu, biljke preživljavaju i prilagođavaju se. Njihov rast nije slučajan, već rezultat hiljadama godina razvijenih mehanizama koji im omogućavaju da pronađu svetlost za fotosintezu i vodu iz tla.
Šta je to FODMAP dijeta? 🍌
SUNČANJE je važnije po ZDRAVLJE nego što mislite ☀️
Zašto je važno da D vitamin NE UZIMAMO uveče? 💊
Autor: Balša Stupar
