Sneg se otopio u užem jezgru grada, ali u selu Šibovska, nadomak Prnjavora zima i dalje traje. Sneg, led, minus, sa tim se bori osamdesetogodišnja baka Nada Lazić. A, bori se i protiv ruševina. Na pragu 2020. godine, zemljotres koji je pogodio susednu Hrvatsku, nanio je štetu i njenom malom domu, u kojem je tada boravila. 😒 A boravi i sada. Iza odlomljenog vanjskog zida vide se njene uspomene, stara vezena slika, školska stolica, oseti se toplina sada već utihnule vatre iz dotrajalog šporeta. Negde čujemo i otkucaje zidnog sata. U četiri zida sama sa sobom, dan za danom krpi ova žilava starica.
Iz reportaže K3 saznajemo da prođe nekada dan, a da tanjir na njenom stolu ostane prazan. 😑 Surovo i tužno. Ali, priča nam da je navikla na nemaštinu. Nekada za celi dan pojede samo paštetu. I iako nema ni za sebe, ophodi se domaćinski, zove nas da uđemo u kuću i popijemo čašu soka. 😎
IZVOR: YT / K3
Sneg je još prisutan, minus ga je pretvorio u led. Baka Nada nas upozorava da je klizavo i da se pazimo. Uzvraćamo joj brigu! Ali ona ne mari. Kaže, toliko puta je padala, da je strah nestao. I na ovom minusu priča nam da ode do bunara, kantama izvadi hladnu vodu i potom opere veš. Njene promrzle ruke svedoče da su šibali vetrovi. Cepa i drva. Taman kada odlazili iz posete, baka se spremala da ide spremiti drva. Nama, ove reči zvuče gotovo nestvarno. Godina 1941. je toliko daleko iza nas, a tada je baka rođena. Nije red da ona radi. Ali ko će, ako neće ona. Za toliko godina života, priznaje i da je već doživela zemljotres.
Baka Nadu nije teško naći. Nakon skretanja sa glavnog puta u Šibovskoj, prođe se mala seoska prodavnica i pošta i samo nekoliko metara dalje, nalazi se dom ove dobroćudne starice. Za one koji na ovaj način ne mogu da se orjentišu, stadion u Šibovskoj je možda bolja odrednica. Skromno, baka nas je odmah čim nas je ugledala, pitala znamo li nekoga da joj može pomoći. Kaže, platiće. Verujemo u humanost dobrih ljudi i onih koji imaju topli džemper, malo hrane, dobre volje, da joj pomognu. Novac u ovakvim stvarima ne bi trebao da bude prioritet.
Koliko je samoća teška. Opet treba napomenuti. Baka Nada kaže da joj je želja da sa prolećom, cvrkutom ptica i listanjem drveća uredi malo svoju kućicu. Tome doda i za nas pretešku rečenicu - pa da onda mogu mirno umreti. Jasna je da hoće da umre u svojoj kućici, zato i sada od nje ne ide daleko. I sva tuga sveta stade u jednu suzu, onu koju sakrismo po odlasku. 😥
Autor: K3
