Uprkos svom imenu, mamut nije bio najveća pleistocenska životinja. Ta titula pripada njegovom rođaku slonu ravnokljovašu (paleooloxodon sntiquus) koji je bio, usled toga što je bio težak i po 13 tona, dva puta veći od današnjeg afričkog slona. Njegovo prebivalište bilo je širom Azije i Evrope do pre oko 100.000 godina. Antropolozi su tražili dokaze da su neandertalci lovili Paleoloxodon-a, možda čak i do istrebljenja, ali ipak dokazi su bili retki i dvosmisleni sve do skorašnjeg otkrića koji će nam redefinisati način na koji smo zamišljali društvenu strukturu našiz izumrlih rođaka hominida neandertalaca.
Oko 700.000 godina, smatralo se da je paloeloxodon preživeo ledena doba u južnoj Evropi i na Bliskom istoku, šireći svoju oblast naseljavanja i u centralnu Evropu tokom interglacijalnog perioda. Njihova enormna veličina najverovatnije je ukazivala da im je najveća pritnja bila nestašica hrane i glad pre no ugroženost od neke grabljivice - tačnije, tako je i bilo sve dok nisu naleteli na jednu vrstu grabljivice koja je umela da radi organizovano u timovima i da koristi alat.
Iako je veština izrade alata neandertalaca omogućila da poseduju sposobnost da se suoče sa gigantskim slonovima, to ne mora da znači da su oni zaista to i radili. Borba sa razjarenom zveri veličine omanje kuće sa velikim dugim kljovama je zasigurno bilo zastašujuće iskustvo čak i sa vešto izrađenim dugim kopljima. Pored toga možda čak i ekonomski ne bi bilo isplativo jer bi velika većina mesa od životinje teške 13 tona morala da bude ostavljena.
Međutim, u novoj studiji tim pod vođstvom pofesora Sabine Gaudzinski - Vindhauser iz MONREPOS arheološkog centra za istraživanje, pojavili su se dokazi na koje je ona ukazala a koji predstavljaju veliki broj ureza na kostima - što pokazuje obradu mesa nakon ulova i predstavlja neoboriv dokaz da je meso paleoloxodona bilo deo dijete neandertalaca.
Dokazi su otkriveni na Neumark-Nord 1 lokalitetu u blizini Haleo u Nemačkoj, gde je nalaz čak 3122 kostiju, kljova i zuba pripadao 70 jedinki paleoloxodona iz preioda pre 125.000 godina. Gaudzinski - Vindhauzer i njeni koautori otkrili su tragove sečenja na velikoj većini koštanih nalaza koji su mogli isključivo da nastanu samo kao posledica sečenja mesa kamenim alatkama.
Sa druge strane iako bi strvinaljenje preminulih gigantskih slonova takođe ostavilo isti set tragova, sama ogromna koncentracija tolikog broja kostiju na jednom mestu čini da ta pretpostavka bude malo verovatna.
Samo kosti su predominantno poreklom od odraslih velikih jedinki, koji su teško mogli da budu cilj lova bilo kojih predatora tog perioda. Čini se da su neandertalci radije ciljali da su suoče sa ogromnim mužjacima koji žive sami, nego da stupe u borbu sa krdom ženki i mladunaca.
Kako navode autori studije, preka računicama koje su obradili neandertalcima bi bilo potrebno nekoliko dana zajedničkog rada u timu da obrade toliku količinu mesa. Sobzirom da ni moderni ljudi niti naši rođaci hominidi ne mogu da prežive hraneći se isključivo mesom, proširenoj porodici od 25 ljudi za konzumaciju ovolike količine mesa bilo bi potrebno 3 meseca da sve pojede.
Osim ako cilj lovaca nije bio da odbace 80% ulova, autori ukazuju da su neandertalci živeli u većim grupama nego što se pre predpostavljalo. U studiji se navodi da su najverovatnije bili stacionarni na duže periode, kao i da su posedovali znanje kako da zalede ili da osuše meso. Takođe, postoji i opcija da se više različitih plemena ili zajednica okupljalo da duži period da lovi i da se gosti.
Populacija neandertalaca koja se redovno okuplja na jednom mestu, koja sakuplja plodove uz lov i pečenje mesa slona je najverovatnije i kulturološki uticalo na zajednice pored toga što je fizički menjalo prirodno okruženje.
Moramo naglasiti da to nikako ne znači da je lov na gigantske slonove bio univerzalan među neandertalcima, kako objašnjava doktor Brit Starković sa Univerziteta u Tubingenu:
Sve je jasnije da neandertalci nisu bili jedan monolit, već da su imali ceo arsenal ponašanja koji im je omogućio da uspeju u najrazličitijim ekosistemima Evroazije pre 200.000 godina.
Ovaj nalaz takođe menja kontekst i perspektivu mnogim drugim lokalitetima gde su otkriveni mamuti (za oko polovinu manji od gigantskog slona paleoloxodona) pa čak i još manji nosorozi koji su otkriveni zajedno sa neandertalskim alatkama.
Pretpostavka da su neandertalci samo strvinarili ove velike životinje počinje polako da pada u vodu.
ARHEOLOGIJA: U Grčkoj pronađena mermerna glava Apolona 🏛
Arheologija: Otkriven prvi dom homosapiensa van Afrike 🧐
Arheologija: U Velsu otkopano misteriozno groblje 🧐👆🏼
Autor: redportal.rs
