Teolog i scenarista Miloš Ninković završio je Pravoslavni bogoslovski fakultet. U saradnji sa Borisom Malagurskim učestvovao je na izradi scenarija za filmove Kosovo ‒ momenat u civilizaciji?, Crna Gora ‒ podeljena zemlja i Republika Srpska – borba za slobodu.
U intervjuu za Red portal Miloš nam je otkrio zašto je upisao Pravoslavni bogoslovski fakultet, kako je nastao film koji je doprineo da tzv. Kosovo ne uđe u UNESCO, kako leči mamurluk, kao i koji dokument može da se poredi sa Nomokanonom Svetog Save. 😁
Završio si Pravoslavni bogoslovski fakultet. Kada se javila želja za upisom i šta te je navelo na taj korak? 📚
Pravoslavni bogoslovski fakultet sam upisao iz, tada naivne, pobude koja mi sada deluje kao jedna od zrelijih odluka, a to je širina obrazovanja koju sam faklutet pruža. Kako sam po prirodi društvenjak, moj karakter je sklon upravo onome čemu su skloni svi oni koji imaju društvenu provenijenciju pogleda na nauku, širini. Nekada je takav pogled štetan jer se znajući ponešto od svačega često ne zna puno, ali je vrlo interesantan kao vizura odnosno platforma za određivanje daljeg bavljenja.
Teološki faklutet je tada, a i sada, jedan širok spektar nauka: od izučavanja klasičnih jezika, kao što su starogrčki ili latinski pa čak i jevrejski, do arheologije i filozofije. Zadovoljan sam onim znanjima koja mi služe kao odgovori, odnosno kao platforma za suočavanje sa trenutnim profesionalnim izazovima. 😊
U saradnji sa Borisom Malagurskim radio si na scenariju za film Kosovo ‒ momenat u civilizaciji. Šta te je podstaklo da uđeš u taj projekat? 📹
Film „Kosovo ‒ momenat u civilizaciji” ima svakako posebno značenje za mene. Na tom projektu sam samo deo jedne male ali vrlo efikasne ekipe. Moja uloga se sastojala u izradi kompletnog scenarija i jednog dela izvršne produkcije u vidu organizacije, dok je zaista fantastičan posao odradio Mladen Janković kao direktor fotografije i, naravno, sada dobro poznat voditelj RTS-a Stefan Popović kao domaćin filma.
Ono što mi je posebno drago jeste što sam preko tog angažmana bio deo kampanje za sprečavanje tzv. države Kosovo da uđe u porodicu UNESCO država, što bi našoj kulturnoj baštini nanelo ozbiljnu, možda nepopravljivu štetu. Kao što znamo, tzv. Kosovo do danas nije postalo član UNESCO-a i taj moj mali deo kojim sam doprineo čini me jako srećnim. Ono što zaista čini kulturnu baštinu te pokrajine je svetski raritet u svakom smislu, a pre svega jer to nisu mrtvi spomenici, već hramovi koji imaju kontinuiran duhovni život. 💖
Zanimljivo mi je da istaknem da smo čitav taj film snimili na teritoriji Kosova i Metohije, što je, pretpostavićete, poseban izazov. I jedna mala opaska, mislim da sam potpisan kao šminker na tom filmu. To što sam prvi put koristio takvu opremu nije me demoralisalo, a samo sam stekao posebno poštovanje prema damama i naporu koji one ulažu nekada i na dnevnoj bazi, svaka čast! 😍
Kakvo je po tebi stanje u medijima i da li ljudi veruju danas u ono što čuju? ☝️
Kako živimo u svetu gde se svako ponosi time da isključivo pristupa sadržaju koji sam selektuje, dolazi do učvršćivanja postoječih mišljenja bez ikakve šanse da se formira bilo kakva kritička svest. Gotovo da nemate mogućnost da čujete rečenicu „Možda ja nisam u pravu”.
Svaka jedinka odmalena, gotovo od prvih dana pristupa bilo kojoj vrsti medija, bili to crtaći za najmlađi uzrast, pa do dosta starijih, uči da treba da selektuje sadržaj shodno svojim afinitetima. 🤩 Tržište medijskog sadržaja je prepoznalo ovaj trend, pa se tako stvara sve više sadržaja koji odgovaraju emocijama više nego razumu publike. Dobar primer je činjenica da ako ste vi neko ko veruje u teorije bilo koje vrste, ma koliko one naivne ili neutemeljene bile, na internetu ćete naći dovoljno sadržaja koji će to isto potvrđivati bez ikakve skrupule.
Koji dokument današnjice je, po tvom mišljenju, u rangu Nomokanona Svetog Save? 📜
Nažalost, živimo u vremenima kada sve forme gube na važnosti i kada poverenje u bilo koji pisani pravni akt nema težinu. Bilo bi lako da je nepoverenje problem koji se vidi samo kod naših sugrađana. Međutim, u to se možemo uveriti kada su u pitanju i međunarodne državne institucije ili neke države koje mi smatramo uređenijim. 😐
Ono što volim da istaknem na ovakve teme jeste jedna neverovatna sposobnost svih koji žive na ovom prostoru ‒ da se relativno lako snađemo, i kada ne postoje pisani zakoni. 😎 Taj duh države, etike, pa i morala, jeste dosta drevan i aktivira se iz našeg kolektivnog nesvesnog uvek kada izostanu pisana pravila, što smatram velikom egzistecijalnom prednosti.
Mislim da i posle toliko vremena možda „Nomokanon” se ne primenjuje pisano, ali ga kroz naše vaspitanje svi mi rado primenjujemo čak i kada toga nismo svesni. Današnji dokumenti jednostavno nemaju taj kapacitet, ma koliko se oni koji ih donose trudili. Možda je razlog što se ne oslanjaju upravo na takve dokumente kao što je „Nomokanon” , ali da to ostavimo pod mojom naivnom pretpostavkom. 😉
Da nisi teolog, bio bi šta i zašto? 🤔
Kada sam ranije sastavljao svoj CV, uvideo sam da sam najmanje teolog. Verujem da bi odgovor na vaše vrlo logično pitanje bio pitanje: Da nisam sve ostalo, da li bih bio teolog? Mislim da je moj karakter uvek imao drugačije planove za moju profesiju od mog razuma. 😊
Odavno je poznato da je nepravde uvek bilo i biće. Šta je, po tvom mišljenju, najveća nepravda današnjice? 🤷♀️
Pravda je jedan vrlo relativan pojam. Jedno društvo ili civilizacija kroz kolektivni dogovor definišu pojam pravednosti ili nepravednosti, zavisi šta je osnov za definisanje. Tako se desi da se često menjaju ta viđenja pravednosti.
Dobar je primer: Ako pitate čoveka koji je zakonski kažnjen za neku krađu ili slično, on će često reći „Ma šta su me osudili što sam ukrao samo to i to, a dok drugi kradu više i veće”. Na istom ovom slučaju onaj ko je oštećen i kome je to „malo” ukradeno biće ubeđen da je kazna premala, da je trebalo neuporedivo više. Tako da mi pravednost često ocenjujemo i na ličnom planu, koliko nam odgovara ili ne odgovara.
Lično mi je nepravedno kada se društvena pravila menjaju na korist manjine. Mislim da je ozbiljna nepravada potenciranje materijalizma kao visokih vrednosti. Ono što nam čak i statistika pokazuje ‒ do toliko para ili imovine će uvek doći jako mali broja ljudi, a svakako će šteta od toga da se odrazi na uskraćenost svih za neverovatne ljude koji imaju toliko toga da ponude.
Nepravedno je da čitavo društvo uskratimo za sve one koji pišu divne pesme ili knjige, sve one koji su pametni i daju dobre odgovore na naše dileme ili da uskratimo buduće generacije za sve one vrline koje im mogu koristiti.
Niko nema koristi od toga što mu je deda bio milioner, a on nije, dok svako ima koristi od deke koji je bio dobar čovek i lepo vaspitao njegovog roditelja. Nepravda je potenciranje svega onoga što nije na opštu korist! 💖
Najbolji lek za mamurluk je, po tvom mišljenju, šta i zašto? 🍾🥃
Moram da kažem da sam pristup mamurluku dobio od drugara, nije moje otkriće. On je uvek tvrdio da mu je drago kada je mamuran i samo se seti da mu je bilo lepo, pa se zato tako oseća. 😂
Tako da se ne treba boriti protiv mamurluka, on je kao produženi užitak. Jednostavno, dok ste mamurni, morate se sećati gde ste bili sinoć. Na kraju, i teška istina da sve što je dobro ili škodi, ili goji, ili, u ovom slučaju, boli. Narodni lekovi svakako, nismo mi otkrili alkoholisanje, pa time ni njegove posledice. 😃
U kojoj situaciji si rekao „ovo je deža vi”? 😳
Živimo u vremenu kada je svet toliko poludeo sa svim ratovima da mi svaka pomisao na deža vi stvara nelagodu i strah do te mere da se trudim da ga odmah zaboravim. 😐
Kada bi navodio 3 stvari koje su ti potrebne da bi bio srećan, šta bi to bilo i zbog čega? 😍
Zbog vremena u kome smo svi misle da imaju prava da nam govore šta je to sreća. Za mene ‒ sreća su odnosi sa ljudima. Što više dragih ljudi koje volim i za koje uobražavam da imaju isti sentiment.
Druga stvar je priroda. Zaista pokušavam da nađem svaki izgovor da budem u prirodi.
Treća bi verovatno bila kiša, ali mislm da sam već dovoljno čudno zvučao. 😂
Koji savet si dobio u skorijem periodu i pokazao se kao veoma koristan? Šta ti savetuješ mlađe od sebe? 😎
Narodna strpljen ‒ spasen je definitivno nešto što sa godinama uviđam kao jedan od boljih saveta koje sam dobio. U svetu gde se detetu od 13 godina preko mreža savetuje da će biti „kul” ako vozi auto veće vrednosti nego životna zarada svog oca i živi noćni život saudijskog princa mislim da je strpljivost, makar ona elementarna, neophodna kako bi se prosto razvio minimum razuma da se jednostavno shvati da je ono što nam se servira nerealno. Dosta je štete koje možemo da vidimo oko nas. 🥴
Da li je u planu neki novi projekat? 🤔
Voleo bih da na jedan nov način prikažemo istoriju Srbije u Prvom svetskom ratu. Međutim, to je predaleko.
Poruka za čitaoce Red portala? 📜
Kada nešto pročitate ili čujete, budite skeptični neko vreme jer budite sigurni da to niste pročitali kako je napisano, već kako vi to vidite. Još jedan savet: Ne slušajte kada vam dajem savete protiv mamurluka. 😂😂
IZVOR: YT / Boris Malagurski
Autor: Redportal.rs