Hrišćansko-demokratska unija CDU/CSU ima dobre šanse da ponovo postane najjača snaga na evropskim izborima u Nemačkoj

Bliže se evropski izbori. U Nemačkoj svaki četvrti građanin ne želi da glasa. Redovna nedeljna anketa Dojčlandtrend pokazuje da EU više nije uzbudljiva za Nemce

To su najveći demokratski izbori na svetu, isključujući Indiju. Oko 450 miliona građana EU pozvano je da izaberu novi Evropski parlament u junu. Nemačka ima 96 od ukupno 720 poslanika u parlamentu EU.

Kampanja traje nedeljama, a političari se trude da za svoje političke teme dobiju podršku građana. Međutim, mnogi su nezainteresovani. Četiri od deset birača neće učestvovati na izborima 9. juna.

Infratest-dimap za javni servis ARD. U periodu od 27. do 29. maja anketirano je 1.515 građana starijih od 16 godina sa pravom glasa. U 2019. izlaznost na evropskim izborima bila je nešto veća od 61%. SPD, Zeleni i FDP su u opasnosti da budu kažnjeni.

Kako sada stvari stoje, Hrišćansko-demokratska unija CDU/CSU ima dobre šanse da ponovo postane najjača snaga na evropskim izborima u Nemačkoj.

Sindikalne stranke trenutno imaju podršku 29 odsto birača, što je ispod nivoa od pre pet godina, ali su jasno ispred ostalih. Stranke iz vladajuće koalicije takođe imaju slabije rezultate nego 2019. godine: SPD (15 odsto), Zeleni (14 odsto) i FDP (četiri odsto). Zeleni su daleko ispod rekordnog rezultata od 20,5 odsto na prethodnim izborima.

Alternativa za Nemačku (AfD), čija je evropska predizborna kampanja prožeta skandalima, zbog čega je četvrtina njenih pristalica nezadovoljna, prošla bi bolje nego pre pet godina, ali bi sa 14% i dalje ostala ispod sopstvenih očekivanja.

Novoosnovana alijansa Sara Vagenkneht (BSV) osvojila bi šest odsto glasova. Levica i Slobodni birači osvojili bi po tri odsto.

Autor: redportal.rs