Zanemaren i skoro zaboravljen, Smederevski boj je jedan od najvažnijih događaja u ratnoj istoriji Srbije u Prvom svetskom ratu i grada Smedereva. U jesen ratne 1914. za odbranu Smedereva bio je zadužen Braničevski odred sa štabom u Požarevcu, čiji je deo odbrane išao od ušća Velike Morave do potoka Srednjak kod Orešca na Dunavu.
Pred bitku na Kolubari, Austrougari su pokušali da udare srpsku vojsku sa leđa prelaskom preko Dunava kod Smedereva i da osiguraju sebi pristup dolini Morave. Nakon nesmetanog gomilanja trupa, prelazak 10.000 austrugarskih vojnika započet je 09. novembra. Naspram njih stajale su rezervne snage trećepozivaca srpske vojske jačine oko 3.000 ljudi pod komandom potpukovnika Cvijovića. Ti trećepozivci, popularno nazivani čiče, bili su slabo opremljeni, a njihova jedina vojna obeležja bile su puške starijeg modela, često bez bajoneta. Nakon prvih prodora austrougara i stabilizovanja odbrane, iako u teškoj situaciji, potpukovnih Cvijović je uspeo da reorganizuje i pregrupiše jedinice. Poziv u pomoć je poslat na sve strane, međutim sve snage su bile zauzete krvavim borbama na zapadu.
Na poziv je jedini odgovorio major Naumović iz sela Petka (32 km udaljenog), koji je u pomoć poveo 500 mladića sa vojne obuke. Regruti, Vardarci, su u punoj ratnoj opremi trčali 5 sati u pomoć starcima. Kad su stigli neprijatelj je završio forsiranje reke i krenuo da razvija bojni poredak. U takvim uslovima nadiranja neprijatelja, svaki tren je bio presudan. Što se više čekalo to je više austrougara prelazilo reku. Stoga, odlučeno je, izvešće se protivudar.
Naumović je nakon sastanka sa komandom okupio svoju "decu" i izneo im plan, uz sledeće reči: "Braćo! Došaoje dan da vratimo krv starim šumadincima, koji nas oslobodiše Turaka i viševekovnog ropstva. Hoćemo li? Hoćemo!" Uz pesmu, juriš su poveli mladići za kojima su krenuli i trećepozivci. Sudarili su se na obalama Dunava.
Zarobljeno je 2.300 Austrougara, 4000 se povuklo nazad, 4 komandanta bataljona autrougarske armije su poginula. Pobeda je bila kompletna.
Autor: Miroslav P. Lazić / Red portal
