Pre između 115.000 i 130.000 godina, neandertalac koji je živeo u pećini u Poljskoj urezao je niz oznaka u medvedu kost. Uprkos tome što se sastoje od samo 17 linija, gravure su pretvorile kost u jedan od najstarijih poznatih simboličkih predmeta u Evropi i jedan od najranijih koji je povezan sa neandertalcima.
Prvobitno otkrivena 1950-ih, ukrašena kost prednjih udova ranije je citirana kao dokaz za pojavu naprednih kognitivnih sposobnosti kod ove izumrle ljudske vrste, ali nikada do sada nije bila pravilno proučavana. Međutim, koristeći tehnike uključujući mikroskopiju i rendgensku kompjutersku tomografiju, autori nove studije su konačno uspeli da bliže pogledaju drevni objekat.
Foto: Journal of Archaeological Science/Tomasz Płonka, Andrzej Wiśniewski, Adrian Marciszak, Grzegorz Ziółkowski, Grzegorz Lipecki, Marcin Diakowski, Kamil Serwatka
Iako je očigledno nemoguće osvetliti misaoni proces praistorijskog rezbara, istraživači ističu da su žigovi pronađeni na kosti uređeni skup, čija organizacija ne liči na tragove povezane sa klanjem, sečenjem ili slučajnim formiranjem. Umesto toga, njihov raspored jasno demonstrira intencionalnost i sistemsku organizaciju procesa pravljenja rezova, nagoveštavajući na taj način njihovu simboličku funkciju.
Imajući ovo na umu, autori zaključuju da oznake pokazuju neke kvalitete u skladu sa principima perceptivne organizacije koji ukazuju na napredne kognitivne i refleksivne sposobnosti njihovog tvorca. Uprkos tome što nisu mogli da dešifruju ove natpise, istraživači nastavljaju da objašnjavaju da su drugi slični primeri uslovno tumačeni ili kao numerička notacija ili kao dekorativni aspekti.
I uprkos prisustvu ovih drugih predmeta, autori navode da se neandertalski artefakti ove prirode ne pojavljuju u arheološkim zapisima pre 130.000 godina, što ovo čini jedan od najranijih tragova simboličke kulture zabeleženih u Evroaziji.
Foto: Journal of Archaeological Science/Tomasz Płonka, Andrzej Wiśniewski, Adrian Marciszak, Grzegorz Ziółkowski, Grzegorz Lipecki, Marcin Diakowski, Kamil Serwatka
Slučajno, druga studija objavljena ove nedelje identifikovala je najranije dokaze da su neandertalci klali medveda u zapadnoj Evropi. Autori su analizirali desetine kostiju pronađenih u pećini u Francuskoj, od kojih je najmanje 7 pripadalo pećinskim medvedima, dok je najmanje 5 pripisano mrkim medvedima.
Datirani od pre između 130.000 i 300.000 godina, drevni ostaci pokazuju oznake koje su u skladu sa klanjem i skidanjem kože, što ukazuje da su životinje lovljene zbog mesa i krzna.
Stavljajući ovo otkriće u kontekst, autori objašnjavaju da izlomljene kosti predstavljaju jedini dokaz eksploatacije velikih mesoždera, a posebno medveda od strane neandertalaca na srednjoj zapadnoj obali reke Rone i predstavljaju jedan od najstarijih pokazatelja ovakvog ponašanja u Evropi.
Dve studije su objavljene u časopisu Journal of Archaeological Science i Quaternary Science Reviews.
Zašto naša krv izgleda zeleno duboko u okeanu? 🩸
Autor: redportal.rs
