Uzorci su dostavljeni Odboru za nomenklaturu Meteoritskog društva 2. februara na ispitivanje i potvrdu.

U ranim satima 21. januara, asteroid 2024 BKS1 proleteo je kroz atmosferu iznad Nemačke, izgorevši i raspao se oko 100 kilometara zapadno od Berlina. Bio je to tek 8. asteroid za koji je ikada predviđeno da će se sudariti sa Zemljom pre nego što je udario u planetu, dajući nam upozorenje od 95 minuta. To je dovelo do naučnog lova na moguće meteorite i brzo je jedan pronađen što se pokazalo kao veoma retko otkriće.

Istraživači iz Museum fur Naturkunde Berlin, kao i kolege sa Freie Universitat Berlin i Nemačkog centra za vazduhoplovstvo prvobitno su pronašli meteorit veličine oraha sa polja u gradu Ribek, oko 80 kilometara severozapadno od Berlina. Analiza stene sugeriše da se nalazi u retkoj grupi ahondrita poznatih kao aubriti. Postoji samo 87 poznatih uzoraka ove vrste svemirskih stena sa samo 17 lokacija širom sveta.

- Na osnovu poređenja sa padom Obresa, uspeli smo da napravimo grubu klasifikaciju meteorita Ribbeck relativno brzo. Ovo naglašava ogromnu važnost naučnih kolekcija za istraživanje. Do sada postoji samo materijal iz 11 zabeleženih padavina aubrita u zbirkama širom sveta - rekao je u saopštenju dr Ansgar Grešake, naučni rukovodilac zbirke meteorita muzeja.

Aubriti izgledaju veoma različito od drugih meteorita. Obično su svetle boje i ako imaju fuzionu koru, onda su braonkaste, što je razlika koja proizilazi iz njihovog posebnog sastava. Tim je sada pronašao 20 uzoraka meteorita, čija je analiza u toku. Elektronske mikrosonde prve otkrile su srodstvo sa aubritima.

- Aubrite više liče na sivkasti granit i sastoje se uglavnom od magnezijum silikata enstatita i forsterita - objasnio je dr Kristofer Haman, koji je bio uključen u početnu klasifikaciju meteorita i koji je u muzejskom odeljenju za Sunčev sistem, uticaje i meteorite.

- On jedva da ima gvožđa i fuzionu koru, a ima tanak sloj meteorita prekrivenog rastopljenim slojem koji se obično može identifikovati kao takvi na terenu, izgleda potpuno drugačije nego kod većine drugih meteorita - objasnio je on.

Neobične mineraloške strukture koje se vide u aubritima sugerišu da je njihovo roditeljsko telo moralo imati nasilnu istoriju. Nije da je njihovo roditeljsko telo poznato. Jedna hipoteza je da roditelj pripada asteroidima tipa E u unutrašnjem pojasu asteroida Sunčevog sistema za koje se smatra da imaju ahondritske površine. Ili su možda odlomljeni od objekta blizu Zemlje, 3103 Eger, koji je takođe E-tip, ali se veoma približava Zemlji. Drugi predlog je da su to delovi druge planete: Merkur.

Uzorci su dostavljeni Odboru za nomenklaturu Meteoritskog društva 2. februara na ispitivanje i potvrdu.

Autor: redportal.rs