DEXIT - nova kriza u Evropi poput BREXITa

Alis Vajdel, čelnica ultradesničarske Alternativa za Nemačku (AfD) izjavila je da će se ta stranka, ako dođe na vlast, zalagati za referendum o izlasku zemlje iz Evropske unije u stilu Bregzita.

Ona je u intervjuu za Fajnenšel tajms (FT) izlazak Ujedinjenog Kraljevstva iz EU ocenila kao savršeno ispravan potez.

- To je model za Nemačku, opcija da se može doneti takva suverena odluka - rekla je Vajdel.

Navodi se da se ona na čelu stranke nalazi od 2022. godine.

Vajdel je poručila da će vlada AfD nastojati da reformiše EU i ukloni njen "demokratski deficit", uključujući ograničavanje ovlašćenja Evropske komisije, koju je nazvala "neizabranom izvršnom vlašću".

- Neka ljude sami odluče, baš kao u Velikoj Britaniji.

- Ali ako reforma nije moguća, ako ne uspemo da ponovo izgradimo suverenitet država članica EU, trebalo bi pustiti ljude da odluče, baš kao što je Velika Britanija učinila. I mogli bismo da imamo referendum o '"Degzitu" (Dexit) - izlasku Nemačke iz EU - rekla je Vajdel.

Navodi se da ova ideja otvara veliki tabu u Nemačkoj, gdje su mejnstrim stranke posvećeno orijentisane ka EU.

Pored toga, nemački ustav postavlja stroga ograničenja nacionalnim plebiscitima, a čak i da se oni održe, ankete pokazuju da bi velika većina Nemaca glasala za ostanak u EU.

Međutim, među biračima AfD podrška EU je najslabija.

Vajdel je govorila u kontekstu velikog porasta podrške AfD, stranke koja prema anketama iznosi 22 odsto - što je više od sve tri stranke u klimavoj koaliciji kancelara Olafa Šolca - socijaldemokrata, Zelenih i liberala.

Očekuje se da će AfD pobediti na regionalnim izborima u septembru u istočnim pokrajinama Saksonija, Brandenburg i Tiringija, ali pošto sve druge vodeće stranke odbijaju da sklope koalicioe dogovore s AfD, njen put do vlasti nije izvestan.

Nemačka obavještajna agencija ukazala je na ekstremizam unutar AfD i stavila nekoliko stranačkih zvaničnika pod nadzor.

Ipak, stranka je profitirala na nezadovoljstvu javnosti kancelarom Šolcom i njegovim lošim vođenjem privrede.

Ali, poslednjih dana ta stranka našla na udaru kritika zbog izveštaja o kontroverznom sastanku održanom u novembru prošle godine na kojem su ulestvovali poslanici AfD i austrijski ekstremnodesni radikal Martina Zelner, a na kojem se raspravljalo o planu za prisilno proterivanje miliona imigranata iz Nemačke - uključujući građane s nemačkim pasošima.

Protesti protiv AfD održani su u brojnim nemačkim gradovima, a političari su isticali opasnost koju stranka predstavlja za nemačke demokratske institucije.

Vajdel nije učestvovala na sastanku i brzo je otpustila bliskog suradnika koji je tamo bio prisutan, ali je ipak imala problema s obuzdavanjem reakcije.

Autor: redportal.rs