Od početka sukoba u Ukrajini Rusija je užurbano počela da razvija svoje bespilotne letelice, osvajajući kinesku i iransku tehnologiju, poboljšavajući je ali i stvarajući sopstvene modele.
Ova brza evolucija se najjasnije može da se uoči u porodici iranskih dronova šahid 136 koji su u ruskoj varijanti poznati kao geran 2.
Bespilotne letelice "kamikaze" sa dometom većim od 1000 kilometara pojavile su se iznenada u Rusiji prošlog leta, kada se pojavila i potreba za masovnim vazdušnim udarima na kritičnu ukrajinsku infrastrukturu u dubokoj pozadini.
Zbog prisustva ozbiljnog sistema ukrajinske protivvazdušne odbrane vazdušno-kosmičke snage Rusije ne mogu slobodno da deluju na ukrajinskom nebu. Nedavno su se pojavile i modifikovane klizne bombe sa modulima za korekciju koje mogu da dejstvuju nekoliko desetina kilometra iz linije fronta. Međutim, i pored toga zalihe skupih raketa u ruskim skladištima nisu neograničene.
Zbog toga je ruski generalštab odlučio da ukrajinski sistem protivvazdušne i protivraketne odbrane proba da probije masovnim udarima iranskih bespilotnih letelica. Šahid 136, u Rusiji nazvan geran-2 bio je skoro idealan za ovaj zadatak, jer ovi dronovi za napad imaju mnogo više prednosti nego nedostataka.
Njihov dvotaktni motor je "mado md 550" (kopija nemačkog avionskog motora limbah L550E) snage 50 KS sposoban je da isporuči bojevu glavu na udaljenosti od 1000 do 2000 kilometara. Brzina krstarenja projektila je 150 -170 kilometara na čas, a leti na visini od 60 do 4000 što otežava otkrivanje i presretanje.
Osnovna odlika ovih dronova je tehnička jednostavno i niska cena izrade što im omogućava da se proizvode pokretnom trakom i masovno koriste. To se i vidi na ukrajinskom ratištu.
Nedostaci šahida ili gerana takođe su dobro poznati: mala brzina i specifičan jasno čujan zvuk "mopeda" tokom leta, kao i odsustvo režima menjanja putanje. Međutim, izgleda da su ruski inženjeri uspeli da reše te probleme.
Vladimir Popov, ruski general u penziji nedavno je izjavio da se pojavljuju nove generacije dronova „kamikaza” opremljenih mlaznim motorom.
Gerani sa klipnim motorima prve generacije mogli su da se kreću 180-200 kilometara na sat, a tokom obrušavanja brzina se povećavala do 300 kilometara. Sada je mogu da se kreću 450 do 600 kilometara na sat, a ponekad do 800, a kada se obrušavaju postižu i veće brzine.
Ovako značajno povećanje brzine drona za dva i po puta smanjuje vreme za njihovo otkrivanje, utvrđivanje rute, praćenje i dejstvovanje po njima. Osim ovoga novi ruski gerani imaće veći operativni plafon do 8.500 metara što je iznad visinske granice za presretanje jednog broja raketnih sistema.
Nedostatak je smanjen domet ovih raketnih dronova, borbeni radijus sa 1000-2000 smanjen je na 600 do 850, ali, kako ruski izvori tvrde, to je sasvim dovoljno za ukrajinski front.
Paralelno sa novim pogonom modifikuju se i tipovi bojevih glava. U jednoj varijanti Rusi u geran 2 stavljaju termobarične bojeve glave koje sagorevaju sve oko sebe temperaturom od nekoliko hiljada stepeni.
Sistem TOS 1A koji koristi termobarične bojeve glave ima domet svega 6 do 7 kilometara. Smerč može da lansira raketu sa termobaričnom bojevom glavom na udaljenosti do 70 km. Domet leta Geranijuma može da dostigne 2000 km, u zavisnosti od tipa motora. Zbog toga se ova modifikacija smatra ogromnim poboljšanjem ove vrste oružja.
Novi gerani su za sada dostupni u dve verzije. Prvi, koji su nedavno korišćeni za napad na Kijev imaju punjenje „mini solncepok” od 40 kilograma, a termobarična municija može da spali skladišta goriva i druge lokacije.
Druga opcija je opremljena minijaturnim mlaznim motorom sa krstarećom brzinom od 465 a maksimalnom brzinom do 600 kilometara na čas. Ukrajinskim PVO sistemima zapadne proizvodnje biće tri puta teže da obaraju ruske dronove. Geran 2 kad se popne na visine veće od 8. 000 metara i krene da ponire ka meti ubrzava do 745 kilometara na čas što otežava američkim radarima da ih lociraju.
Autor: redportal.rs
