Patrijarh srpski Pavle rođen je 11.septembra 1914. kao Gojko Stojčević u selu Kućanci, u tadašnjoj Austrougarskoj.
Kao mali je ostao siroče, otac mu je umro od tuberkuloze, a majka mu je preminula na porođaju, pa je brigu o njemu i njegovom bratu Dušanu preuzela tetka.
Bio je slabijeg zdravlja pa ga je tetka oslobodi kućanskih poslova pošalsla ga u školu. Četiri razreda je završio u Kućancima, a potom odlazi u Tuzlu na dalje školovanje. U Tuzli je upisao nižu gimnaziju, a klupu je delio sa piscem Mešom Selimovićem.
Nakon završetka niže gimnazije odlazi u Sarajevo, gde završava Bogosloviju, kojom je upravljao mitropolit Petar Zimonjić. Zatim dolazi u Beograd i upisuje Boglosvski fakultet. Uporedo je polagao vanredno ispite u Šestoj beogradskoj gimaziji, kako bi mogao da se upiše na Medicinski fakultet, koji je pohađao samo 2 godine.
Za vreme Drugog svetskog rata biva postavljen za igumana manastira Svete Trojice u Ovčarsko-kablarskoj klisuri. Jednom prilikom je dete upalo u ledenu vodu i patrijarh je skočio da mu pomogne, nakon toga se razboleo i mesecima se lečio u manastriru Vujan. U znak zahvalnosti izrezbario je krst koji se i danas čuva u tom manastiru. U periodu dok se on lečio u manastiru njegovog brata Dušana su u Kućancima ubile ustaše. Zamonašio se 1948. u manastiru Blagoveštenju i dobio je ime Pavle.
Za episkopa raško-prizrenskog postavljen je 1957. i na toj poziciji je bio više od 30 godina. Za vreme njegovog boravka na prostoru južne srpske pokrajine obnovljeni su mnogi manastiri. Često je doživljavao napade od strane albanaca kada bi išao iz manastira u manastir, ali se on na to nije obazirao. Voleo je da posećuje manastir Gračanicu, tamo je imao svoju malu skromnu keliju.
Kada je patrijarh German uvideo da više ne može aktivno da obavlja svoje poslove, otišao je penziju, a na njegovo mesto je 1990. kao 44. patrijarh Srpske pravoslavne crkve izabran je epsikop raško-prizrenski Pavle. Mitropolit Amfilohije Radović je rekao da samo episkop raško-prizrenski nije hteo da bude patrijarh.
Tokom ratova on je pomagao izbeglicama iz Bosne, Hrvatske sa Kosova. Za vreme njegovog mandata obnovljeno je i osnovano više eparhija kao i Bogoslovija na Cetinju 1992. otvorena je i Duhovna akademija Svetog Vasilija Ostroškog u Srbinju (Foča) 1994. i Bogoslovija u Kragujevcu 1997. U Beogradu je pokrenuta Akademija za umetnosti i konzervaciju, sa nekoliko odseka (ikonopis, freskopis, konzervacija). Uspeo je da se dogovori sa vlastima, pa se veronauka posle 50 godina vratila u škole kao i Bogoslovski fakultet u okvire Beogradskog univerziteta iz koga su ga komunističke vlasti izbacile 1952.
Problemi s plućima javili su se i krajem 2007. pa je patrijarh primljen na VMA gde je ostao do smrti. Dana 15. novembra 2009. na Vojnomedicinskoj akademiji upokojio se patrijarh srpski gospodin Pavle.
Po sopstvenoj želji sahranjen je u manastiru Rakovica. Vernici SPC su dolazili iz svih zemalja regiona da se oproste od voljenog patrijarha. Procenjuje se da je njegova sahrana bila najmansovnija sahrana na ovim prostorima. Danas manastir Rakovica spada u jedan od najposećenijih baš zbog patrijarha Pavla.
IZVOR: YT / RTS - merila vremena
Autor: Redportal.rs
