LALOMANIJA: Kako je izgledao prvi FINANSIJSKI MEHUR u istoriji? 🌷📉

Do pucanja tržišta 1637. godine mnogi su se zadužili i stavili hipoteke na sve što su posedovali, što je zemlju dovelo u problem

Prethodnih godina smo bili svedoci pucanja raznih takozvanih mehura kapitala (koji se još nazivaju i tržišnim, ekonomskim, berzanskim mehurima ili mehurima kapitala), koji su pogađali ceo svet. Tako smo bili svedoci pucanja tržišta nekretnina u SAD, naglog pada vrednosti kompanija za prevoz kao što je Uber, a čak smo i prošle godine imali prilike da vidimo kako su se tržišta promenila nakon naglog pada vrednosti bitkoina.

Međutim, manje je poznato kako je izgledao prvi takav mehur, a on se, verovali ili ne, desio pre skoro 400 godina u Holandiji, tokom 1636. i 1637.godine.

Tada je došlo do ogromne potražnje za lalama (koje će posle toga postati i simbol ove zemlje, pa tako Holanđane i danas znamo da nazovemo lalama) čije su lukovice dostizale, za to vreme, apsolutno neverovatne cene.

Foto: Wikipedia.org/Jean-Léon Gérôme / Žan Leon Gerom

Sve je zapravo počelo kada je Evropa otkrila ovaj prelepi cvet, no, krenimo redom.

Lale same po sebi zapravo vode poreklo iz dolina ogromnog planinskog masiva u Srednjoj Aziji pod imenom Tjen Šan (Nebeske planine), a koje se danas nalaze na pograničnom području Kine, Nepala, Rusije i Avganistana. U 10. veku persijski botaničari su počeli da ih uzgajaju, a u vreme Mehmeda Drugog Osvajača (onog istog što je izvršio konačnu aneksiju Srbije sredinom 15. veka) ovaj vladar je imao prosto na tone ovog cveća, tako da se o njegovih dvanaest bašti brinulo gotovo hiljadu baštovana i botaničara.

Elem, glasovi o ovom cvetu su s vremena na vreme dolazili i do Evrope, a kad su Holanđani otkrili da se ovaj cvet može uzgojiti u roku od godinu dana (jer za razliku od mnogih, lale mogu da cvetaju iz same lukovice, bez potrebe za semenom.

Ovo saznanje, kao i divljenje koje je ovaj cvet izazivao sam po sebi, doveo je do nagle tražnje za njima. Prosto, lale su postale luksuzni proizvod za koji su bili zaintresovani pre svega visoki krugovi društva i srednja klasa (kakvu je ova zemlja stekla u to vreme), tako da je posedovanje lala u dvorištu, kao dekoraciju na ženskim šeširima ili prosto kao poklon postala stvar prestiža. 🌷📈

Foto: Flora's Malle wagen/Hendrik Gerritsz Pot

E tu dolazi do onog ludog dela. U roku od dve godine, tačnije od 1636. do 1637. njihova cena je praktično otišla u nebesa. Tadašnji pisani izvori govore kako je praktično cela zemlja ušla u trgovinu lukovicama ovog cveta, do te mere da su ostali delovi privrede bili skoro potpuno zapostavljeni.

- Želja, koja se graničila sa besom, među Holanđanima da ih poseduju bila je tolika da su obične delatnosti u zemlji bile zanemarene, a stanovništvo se, čak i do najsitnijih ostataka, upustilo u trgovinu lalama - pisao je škotski 1841. novinar Čarls Mekej u svojoj knjizi 'Neverovatno popularne zablude i ludila masa'.

On ovo nije pisao bez razloga, jer se lukovicama trgovalo sve vreme, tako da se dešavalo da jedna ista lukovica u toku dana promeni i do deset vlasnika, od kojih bi se svaki do onog krajnjeg, razumljivo, ugrađivao u cenu, kako bismo to danas rekli. U trgovinu su bili uključeni svi, od najbogatijeg trgovca do najsiromašnijeg odžačara, navodi Mekej u svojoj knjizi.

O cenama koje su lukovice postizale je tek neverovatno pričati, budući da su na vrhuncu dostizale prosečnu cenu od 200 florina, što bi otprilike bila cena za dva zdrava i velika vola u to vreme. Međutim, one lukovice koje su se smatrale najboljim (što se određivalo po bojama koje imaju, a koje su po pravilu davale najzanimljivje cvetove) su se prodavale i po astronomskim cenama od 5.500 florina, za koje biste u to vreme mogli da kupite najluskuzniju kuću sa dvorištem kod najprometnijeg kanala u Amsterdamu. Otprilike, u današnjoj vrednosti, to bi iznosilo oko milion dolara. 💵💵💵😲

Foto: tulipfestivalamsterdam.com/Jan Bruhel / JAN BRUEGHEL

Međutim, kao što to obično biva, već u maju 1637. godine došlo je do naglog pada potražnje, tako da su se mnogi trgovci lalama našli u prilično teškom položaju, jer su odjednom ostali u posedu velike količine lukovica koje više niko nije hteo da kupi. Da stvar bude gora, mnogi do njih su uzimali zajmove od zelenaša ili stavljali sve što su posedovali pod hipoteku kako bi ušli u ovaj posao, tako da ih je pad tržišta zatekao prilično nespremne. Priče kažu da je depresija naglo zavladala kod mnogih, a da je zabeležen i veliki broj samoubistava skakanjem u kanale pomorskih gradova.

To je po svemu sudeći dovelo i do ekonomske krize koja se dugo osećala, tako da se priča o trgovini lalama brzo raširila po celoj Evropi, kao jedna od onih priča gde društvo zna da završi ako pohlepa zavlada svim delovima.

U novije vreme, međutim, pojavili su se novi istraživači poput En Goldgar (Anne Goldgar) koji tvrde da ovaj mehur i kriza koja je usledila nisu imali toliko razoran uticaj na kao što je zabeleženo ranije. Po njima, dobar deo onoga što znamo lalomaniji potiče iz pera ljudi koji su pisali o tome dosta kasnije, uglavnom u 18. i 19. veku, koji su se u prevelikoj meri oslanjali da priče i satirične pesme toga vremena, a koje nisu bile baš potpuno istinite.

Ipak, ostaje pitanje da li je ispravnije tražiti dokaz za nešto za šta je dokaz praktično i nemoguće naći (jer se desilo pre dosta vremena) ili osloniti se na svedočanstva savremenika tih događaja koja su nam ostala?

To je možda pitanje na koje bi svako trebalo da ima neki svoj odgovor. 🤔

Lale, Holandija i Aleksandar Dima

I pored velikih sreća i nesreća koje su im lale donele u prošlosti, Holanđani se i danas bave uzgajanjem ovog cveća, koje je praktično postalo i neka vrsta simbola zemlje. Ne bez razloga, jer je Holandija zapravo najveći izvoznik cveća na svetu, a lala pogotovo. U toku godine se proizvede i izveze više od tri milijarde komada, a varijacije boja i nijansi koje su žitelji ove zemlje uspeli da stvore su praktično beskonačne.

Foto: istockphoto.com/Olena_Z

Ipak, postoji jedna boja koju ni Holanđani nisu uspeli da razviju kad su lale u pitanju, a to je crna. Razlog za to leži u samoj prirodi cveća, kojem je za razvoj potrebno sunce, međutim, kao što je poznato, crna boja privlači previše toplote, tako da je pravljenje ovakvog cveta praktično i nemooguće, budući da crne latice i ne uspevaju da se rašire, tako da ih svetlost osuši i pre cvetanja.

Zbog toga je crna lala tokom prethodnih vekova često bila neka vrsta alegorije za savršenstvo koje nije moguće dostići, skriveni kamen mudrosti, izvor mladosti i sl. pa je na zbog toga postala i predmet interesovanja velikog francuskog pisca Aleksandra Dime, koji je 1850. napisao roman koji se upravo tako i zove - Crna lala.

Ako ga niste čitali, daćemo vam malu informaciju - radnja se dešava u Holandiji oko 1670. godine. Naravno, u vreme lalomanije. 😊🌷