Nova genska terapija za zavisnost od alkohola pokazala je sjajne rezultate u studiji na majmunima. Ako se ovi rezultati preslikaju na ispitivanja na ljudima, mogli bismo da gledamo na potpuno novi način lečenja teške zavisnosti od alkohola.
Poremećaj upotrebe alkohola (AUD) je izazovno stanje za lečenje, sa ogromnim implikacijama na fizičko i mentalno zdravlje pacijenata. Uobičajeno je da ljudi koji se oporavljaju od AUD-a imaju relaps, tako da naučnici traže tretmane koji bi mogli da prekinu ovaj ciklus.
Poslednjih godina su se videla obećavajuća ispitivanja farmaceutskih tretmana, uključujući psihodelično jedinjenje psilocibin, kako bi se pomoglo ljudima sa zavisnošću od alkohola da smanje konzumiranje alkohola, ali nova studija je počela da istražuje terapiju sa potencijalom za još bolje rezultate.
Ovaj novi pristup genskoj terapiji se usredsređuje na nagrađivanje mozga, posredovano neurotransmiterom dopamina za dobro raspoloženje. Protein koji se zove neurotrofni faktor koji potiče od glija ili GDNF, važan je za održavanje funkcionisanja neurona unutar ovog kola, ali je otkriveno da su nivoi smanjeni kod ljudi sa AUD tokom perioda apstinencije, najočiglednije u regionu mozga koji se zove ventralna tegmentalna oblast (VTA).
Istraživači su pretpostavili da korišćenje genske terapije za isporuku više GDNF ćelijama VTA može pomoći u jačanju dopaminergičke signalizacije i izbegavanju relapsa.
U studiji je učestvovalo 8 majmuna rezus makakija koji su prošli indukcioni period gde su bili izloženi sve većoj koncentraciji alkohola. Nakon faze indukcije, majmuni su imali slobodan pristup alkoholu i vodi tokom 21 sat dnevno tokom perioda od 6 meseci, tokom kojih su razvili ponašanje obilnog pijenja, nakon čega je usledila faza apstinencije koja je trajala 12 nedelja.
Genska terapija je dostavljena polovini majmuna preko virusnog vektora koji sadrži kopiju humanog GDNF gena, ubrizganog direktno u VTA. Rezultati su bili izvanredni.
- Pijenje je palo skoro na nulu. Mesecima za redom, ove životinje bi birale da piju vodu i samo izbegavale da piju alkohol. Smanjili su piće do te mere da je bilo toliko nisko da nismo zabeležili nivo alkohola u krvi - rekla je u saopštenju autorka dr Ketlin Grant, profesorka na Univerzitetu za zdravlje i nauku u Oregonu.
Istraživači su objasnili kako akutna konzumacija alkohola kod ljudi koji nisu zavisni dovodi do oslobađanja dopamina, zbog čega nam daje prijatno zujanje.
Međutim, uz hroničnu upotrebu alkohola, mozak se prilagođava i prestaje da oslobađa toliko dopamina.
- Dakle, kada su ljudi zavisni od alkohola, oni zapravo ne osećaju veće zadovoljstvo u piću. Čini se da piju više jer osećaju potrebu da održe pijano stanje - rekao je Grant.
Jedna od ključnih prednosti genske terapije je da nudi potencijalno trajno rešenje, koje bi moglo doneti nadu ljudima sa najtežim slučajevima AUD. Prema Nacionalnom institutu za zloupotrebu alkohola i alkoholizam, 29,5 miliona ljudi u SAD imalo je AUD u 2021. godini, uključujući 894.000 mladih od 12 do 17 godina.
Studija je objavljena u Nature Medicine.
Finci napravili terensko vozilo sa 18 točkova 😱🚍
Autor: redportal.rs