Svetsko prvenstvo se ove godine održava u Budimpešti i traje od 19. do 27. avgusta. Srbiju će na ovom globalnom šampionatu predstavljati devetoro Orlova. 😎
Do tada, izdvajamo Top 20 diciplina koje ne treba da propustite na ovogodišnjem prvenstvu. ⬆️2️⃣0️⃣
20. TRКA NA 400 METARA (ŽENE)
Da se Sidni Meklaflin Levroni, zbog manje povrede kolena, nije pre nedelju dana povukla sa Svetskog prvenstva, ova trka privlačila bi najviše pažnje u Budimpešti.
Od svoje rekorderske discipline, 400 metara sa preponama, supertalentovana Amerikanka ranije je odustala rešena da se, za promenu, fokusira na istu distancu bez prepona. S pravom se očekivalo da Meklaflin ugrozi rezultat Marite Koh iz 1985. godine (47.60), drugi najdugovečniji svetski rekord u istoriji (najstariji je onaj Jarmile Kratohvilove na 800 metara iz 1983).
U manje dramskom kontekstu, favoritkinja je Marilejdi Paulino iz Dominikanske Republike koja je ove godine trčala odličnih 48,98, dok iz senke vreba Poljakinja Natalija Kačmarek (49,48).
Posle dvogodišnje doping-suspenzije na stazu se vraća Salva Naser iz Bahreina, treća svih vremena u ovoj disciplini (48.14). Svetska i dvostruka olimpijska šampionka Šoni Miler Uibo sa Bahama nastupiće samo četiri meseca nakon porođaja pa je pitanje u kakvoj je formi bez ijedne zvanične trke ove sezone. A nove bitke sa istorijom čekaju Sidni Meklaflin dogodine u Parizu.
19. TRКA NA 100 METARA (MUŠКARCI)
Obično muška trka na sto metara izaziva najviše interesovanja na Svetskim prvenstvima i Olimpijskim igrama. Ove godine u Budimpešti neće biti baš tako.
Posle odlaska u atletsku penziju Jamajčanina Juseina Bolta nema zvezde koja dominira i izaziva veliku medijsku pozornost. Pre Bolta, trostruki svetski prvaci bili su Amerikanci Karl Luis i Moris Grin. Od 18 prethodnih SP (prvo je bilo u Helsinkiju 1983), američki atletičari pobedili su na njih 11.
Osim na geopolitičkom planu, zanimljivo je pratiti opadanje američke moći i na atletskim takmičenjima gde su tradicionalno i pomalo bahato pokazivali status prve (sportske) velesile. U tekućoj sezoni najbolje vreme ima Žarnel Hjuz iz Velike Britanije (9.83), Afrikanci navijaju za Ferdinanda Omanjalu iz Kenije (9.84), dok je mlađani Isamade Asinga iz Surinama (9.89) suspendovan zbog (još ne čvrsto dokazanog) dopinga.
U jednoj od najneizvesnijih trka na SP, pobednik lako može da bude i neko do tad malo poznat sportskoj javnosti, kao što se desilo u Edmontonu2001. kada je zablistao Kim Kolins sa malenih ostrva/države Sent Kits i Nevis.
18. TRКA NA 400 METARA (MUŠКARCI)
Muški produženi sprint dugo je vremena takođe bio šlager velikih takmičenja. U osamdesetim godinama čekalo se obaranje jednog od mitskih svetskih rekorda sa OI u Meksiku 1968.
Rezultat Lija Evansa (43.86) odolevao je sve do 1988. kada je Hari Bač Rejnolds sa gospodskimdržanjem na čuvenom ciriškom mitingu istrčao 43.29. Posle je u centar pažnje došao Majkl Džonson (ili Majkl Džekson, po tumačenju Milojka Pantića), pobedivši uzastopno na četiri SP, pritom na tom četvrtom u Sevilji 1999. konačno dostigavši i svetski rekord (43.18).
Na OI u Rio de Žaneiru 2016. atletski svet bio je zapanjen nestvarnim svetskim rekordom Vejda van Nikerka (43.03). Šarmantni Južnoafrikanac sada ima par kilograma viška u odnosu na vreme kada je bio zapet kao struna, ali je ponovo blizu nekadašnje forme.
Favorit za pobedu u Budimpešti ipak je olimpijski šampion iz Tokija – Stiven Gardiner sa Bahama. Međutim, vredi se nadati da će posvećeni hrišćanin Van Nikerk još jednom ponoviti svoj finiš kada u transu izdržavanja postignute brzine stvara ikonički izraz pomeranja ljudskih granica.
17. SEDMOBOJ (ŽENE)
Čar atletike je, pored ostalog, u tome što siromašne zemlje sa relativno malim ulaganjima u izuzetne talente mogu da ostvare svoje najveće sportske uspehe. Tako je Sirijka Gada Šoua postala svetska prvakinja u Geteborgu (1995) i olimpijska šampionka u Atlanti (1996), jedina u istoriji te države. U zbiru, kada ekonomija opet postane važna, ne iznenađuje da je najbolja svih vremena u ovoj disciplini naposletku Amerikanka.
Džeki Džojner Kersi drži i jedan od najstarijih svetskih rekorda koji se u sedmoboju računa po komplikovanom sistemu pretvaranja rezultata u poene (7.291 bod). Od aktivnih atletičarki, najbliža Džeki Džojner jeste Nafisatu Tijam iz Belgije, ali usled povrede, ona neće učestvovati u Budimpešti. Zbog toga je simpatična mlada Amerikanka Ana Hol izbila u prvi plan. Ostvarila je najbolji rezultat sezone, i peti svih vremena, samo 12 poena slabiji od magične granice od 7.000 bodova.
Kao što se iz priloženog vidi, za sedmoboj je potrebno ponešto matematike. Ipak, sa malo truda može da se kreira saspens u dvodnevnom praćenju ove (multi)discipline i sabiranju bodova.
16. TRКA NA 400 METARA SA PREPONAMA (ŽENE)
Iz razloga o kojima je bilo reči na početku, Femke Bol ostaće skoro bez konkurencije na 400 metara sa preponama. Ma koliko to bio hendikep zato što će njenu verovatnu titulu uvek pratiti objašnjenje da Sidni Meklaflin nije učestvovala u trci, s druge strane biće to prilika da Holanđanka izađe iz delimične senke pod kojom se nalazi zbog malera da se takmiči kada je ova disciplina na istorijskom vrhuncu.
Pre manje od mesec dana postavila je evropski rekord i drugi najbolji rezultat svihvremena (51.45). Zimus je postala i svetska rekorderka u dvorani na 400 metara (49.59), nadmašivši rezultat Jarmile Kratohvilove koji je trajao 41 godinu. Bio je to okidač i za druge atletičarke da se osmele na razmišljanje o dostizanju večito sumnjivih rezultata iz osamdesetih godina prošlog veka koji su bili plod truda takmičarki (ili hladnoratovskih projekata) iz sadanepostojećih država: DDR-a, SSSR-a i Čehoslovačke.
Femke Bol trenutno je najbolja evropska atletičarka, a još uvek je veoma mlada pa će u budućnosti moći da bira i nove discipline za svoje raznovrsne sposobnosti.
15. BACANJE DISКA (MUŠКARCI)
Zahvaljujući artističkoj auri izvođenja sportskog čina, bacači diska su od antičkog vajara Mirona do Leni Rifenštal bili inspiracija za umetnike. U modernoj eri, legende svetskog sporta uopšte postali su četvorostruki uzastopni olimpijski šampion Al Erter, aktuelni svetski rekorder Jirgen Šult (74.08) i petostruki svetski prvak Lars Ridl.
Prve dve decenije 21. veka obeležili su Virgilijus Alekna i Robert Harting. U ovoj godini čak petorica takmičara prebacili su 70 metara. Među njima su olimpijski pobednik Danijel Štal i mladi Mikolas Alekna iz Litvanije, za vrhunske rezultate već prispeli sin pomenutog Virgilijusa.
Ipak, prvi favorit je Kristjan Čeh iz Slovenije. Delujući kao uglađeni ali istovremeno i u sve dimenzije iždžikljali student ETF-a, on ima i mentalne i fizičke predispozicije za dugu vladavinu u ovoj disciplini i za približavanje svetskom rekordu starom 37 godina. Još jedna činjenica ide u prilog zanimljivosti diskaškog nadmetanja: pobednik se obično odlučuje u petoj ili šestoj seriji, a ponekad se medalja dobija ili gubi za samo nekoliko decimetara.
14. TRКA NA 100 METARA SA PREPONAMA (ŽENE)
Na prethodnom svetskom prvenstvu u Judžinu, održanom zbog pandemije kovida u parnoj 2022. godini, hit je bila ženska trka na 100 metara sa preponama. Najpre je u polufinalu Tobi Amusan postavila važeći svetski rekord (12.12), da bi u finalu uz pomoć vetra trčala još brže (12.06). Držeći se možda previše rigoroznih pravila IAAF-a u pogledu dopinga, pred kraj jula Nigerijka je optužena za kršenje antidoping protokola, a odluka da li će učestvovati u Budimpešti u trenutku završetka teksta još nije poznata. Ako i bude mogla da se takmiči, verovatno će biti značajno uzdrmana.
Otvarase tako put za Portorikanku Džasmin Kamačo Kvin, olimpijsku šampionku iz Tokija, i za svetsku titulu, ali i za približavanje rezultatima ispod 12.25 koji su nekada bili dostupni samo dominantnim Bugarkama Jordanki Donkovoji Ginki Zagorčevoj. U 2023. godini male su rezultatske razlike na 100 prepone, tako da se medaljama mogu nadati i čak četiri Amerikanke sa ovosezonskim ostvarenjima od 12.30 do 12.40, među kojima su šampionka iz Dohe Nia Ali i bivša svetska rekorderka Kendra Harison.
13. TRКA NA 3.000 METARA SA PREPREКAMA (MUŠКARCI)
Posle „buma“ kenijske atletike, u dugačkom periodu trka na 3.000 metara sa preprekama ostala je njihova ekskluzivna disciplina. Relativno često dešavalo se da sve tri medalje odu u ovu afričku zemlju. Imajući u vidu da se poslednjih nekoliko godina primećuje stagnacija kenijske atletike, raduje želja predsednika IAAF-a Sebastijana Koua da se jedno od narednih 5 Svetskih prvenstava prvi put odigra u Africi, možda baš u Najrobiju, u znak održanja kakve-takve globalne raspodele atletske moći što verovatno nije ni blizu ostvareno u nekom drugom sportu.
U godini 2023. Kenijci dakle nisu premoćni, ali su i dalje Afrikanci u prvom planu: jedan Etiopljanin i jedan Marokanac ove sezone jedini su trčali ispod 8 minuta. Na mitingu u Parizu Lameča Girma oborio je svetski rekord (7.52.11), dok olimpijski i svetski šampion Sufijan el Bakali pokazuje najveći tamičarski žar. Ukoliko u Budimpešti bude ekstremno brz ritam, što je redak slučaj na velikim takmičenjima, favorit je večito srebrni Girma, a u varijanti taktičke trke prednost ima uvek u finišu odlučniji El Bakali.
12. BACANJE КOPLJA (ŽENE)
Pošteno je patriotski priznati da je glavni razlog za isticanje ove discipline taj što su se u njoj za SP kvalifikovale dve srpske atletičarke (od ukupno devetoro učesnika koliko broji naš tim u Budimpešti). Žensko bacanje koplja u 21. veku imalo je samo jednu baš istaknutu takmičarku, svetsku rekorderku Barboru Špotakovu iz Češke (72.28) koja je prošle godine završila karijeru.
Dvostruka svetska prvakinja Kelsi-Li Barber iz Australije mogla bi da dostigne taj status ako bi prebacila granicu od 70 metara što bi je odlučnije usadilo u kolektivno sećanje atletske publike. Po rezultatu iz ove godine, favoritkinja je Haruka Kitaguči iz Japana (67.04). Od Marije Vučenović ne treba očekivati previše, ali od srebrne sa EP iz Minhena može se doživeti i neočekivano. Budući da je koplje najnepredvidljivija od svih bacačkih disciplina, Adrijana Vilagoš ima šanse da se umeša u borbu za medalje ako se opet drčno fokusira na poslednje hice. Njena mladost može da bude čak i prednost u ne baš izuzetnoj konkurenciji, jer „šta zna dete šta je pritisak“ kako bi to rekao Radoslav Simić.
11. TRКA NA 110 METARA SA PREPONAMA (MUŠКARCI)
Tek kada se uživo prati vrhunska trka preko prepona visokih 106.7 cm uverljivo se oseti koliko je veštine i snage potrebno za ovu disciplinu. Prošle godine na Svetskom dvoranskom prvenstvu u Beogradu, panterskim skokovima i preletima najveći estetski i rezultatski utisak ostavio je Grant Holovej.
Uprkos tome što najbolje ostvarenje u 2023. ima Jamajčanin Rašid Broudbel (12.94), fino vaspitani Holovej, sa širokim ramenima i još širim osmehom, favorit je i u Budimpešti da treći put zaredom postane šampion sveta na otvorenom (Alen Džonson je to bio čak pet puta). Amerikanac Holovej ima i drugi rezultat svih vremena (12.81), samo stotinku slabije od svetskog rekorda Arijesa Merita iz 2012. godine. Zbog toga što je tehnički veoma zahtevna, u ovoj disciplini često se dešavaju sitne greške koje odmah koštaju dobrog plasmana.
Najvažnije trke obično budu toliko neizvesne pa takmičari dva-tri metra pre kraja počinju da propinju vratove poput žirafa kako bi što pre presekli foto-finiš liniju, dok neki umeju i da se bace u cilj radi boljeg rezultata.
10. TROSКOК (ŽENE)
U program SP ženski troskok uvršten je u Štutgartu 1993, a na OI prisutanje tek od Atlante 1996. Sigurno i zbog kratkog sportskog istorijata, ova disciplina dugo je čekala da se pojavi neko ko pomera granice. Doduše, jeste se Inesa Kravec vinula u atletsku orbitu skokom od 15.50 na SP u Geteborgu 1995, ali posle toga njena zvezda brzo je zgasla. Nalik Viliju Benksu nekada u muškom troskoku, tek je Julimar Rohas pokazala svetu kako može da se i vrhunski skače i da se bude zabavljač koji privlači sponzore.
Ova deklarisana lezbejka, odrasla u venecuelanskom siromaštvu, toliko je dominantna da se pitanje pobednice gotovo ne postavlja. Kada je u beogradskoj Areni 2022. skočila apsolutni svetski rekord (15.74), srebrnu Marinu Bek Romančuk ostavila je iza sebe zaokruglo jedan metar (14.74). Na prošlom svetskom prvenstvu, Venecuelanka nije bila zadovoljna rezultatom od „samo“ 15.47, jer je po sopstvenim rečima rođena za 16 metara. Uz želju da joj se ta daljina ostvari, ipak bi bilo lepo da malo pričeka kako bi Beograd što duže imao u „vlasništvu“ jedan svetski rekord.
9. SКOК MOTКOM (MUŠКARCI)
Osim ženskog troskoka, ima još disciplina u kojima se čeka da se neko naprosto rodi za velika dostignuća. U istoriji muškog skoka motkom imamo dvojicu takvih takmičara.
Ma koliko bio suveren u svom vremenu, Sergej Bubka umeo je i te kako da podbaci. Samo je jednom bio olimpijski šampion (doduše uz rekordnih šest titula na SP), a na nekim takmičenjima nije preskakao ni početnu visinu. Pored toga što je još kao bubuljičavi tinejdžer počeo da stiže Bubkine rekorde, Armand Duplantis nije imao nijedan kiks na SP i OI.
Međutim, nadavno je u šampionsku predvidljivost uneseno malo drame. Šveđanin je na mitingu u Monaku osetio laku fizičku nemoć i zauzeo tek 4. mesto. Bio je to signal za nervozu, angažovao je najbolje lekare, i sada tvrdi da je spreman za zlato u Budimpešti i napad na svetski rekord (6.22). Uprkos solidnoj konkurenciji, teško je zamisliti da ovaj leptirasti momak može da ne pobedi. Kao osvedočeni srpski prijatelj, neka onda ponovo skokne do Beograda na čašicu šljivovice sa Veselinom Jevrosimovićem, uspešnim i marketinški veštim predsednikom Srpskog atletskog saveza.
8. SКOК UVIS (ŽENE)
Iako se u ovoj disciplini najviše oseća nedostatak odstranjenih Ruskinja, ženski skok uvis svakako je mnogo zanimljiviji za praćenje od muškog koji se nalazi u rezultatskoj krizi. Konkurencija je ove godine izuzetno jaka, među favoritkinjama je šest takmičarki koje imaju lične rekorde preko dva metra. Tu su tri stravično dobre Ukrajinke (Jaroslava Mahučin, Irina Heraščenko i Julija Levčenko), dve Australijanke (najbolja ove sezone Nikola Olislagers i svetska šampionka Eleanor Paterson) i Vašti Kaningem iz SAD-a.
Naša jedva punoletna Angelina Topić sa ličnim rekordom od 1.97, što je šesti rezultat sezone, već je u svetskom vrhu. Uz prošlogodišnju bronzu na Evropskom seniorskom prvenstvu i ovogodišnje zlato na juniorskom, ipak bi pedagoški pažljivo trebalo umanjiti očekivanja u planetarnoj konkurenciji.
Ova takmičenja najpre bi valjalo doživeti kao kaljenje za dugotrajnu karijeru (možda i u skoku udalj u kojem takođe sa uspehom nastupa kao juniorka). Ohrabruje to što uz sebe ima trenera i oca Dragutina koji najbolje može da joj pomogne kako ne bi ponovila njegove greške.
7. TRКA NA 200 METARA (MUŠКARCI)
Premda je atletika privlačna i zato što je u nekoliko konzervativan sport budući da se u jednoj generaciji uvek ne premašuju ostvarenja one prethodne, ipak je gušt – u ideološkoj ravnoteži – i kada se desi veliki progres. Posle 1996. i rušenja dugo neodoljivog svetskog rekorda PjetraMenee (19.72), rezultati su na 200 metara buknuli: čak je 17 atletičara od tada trčalo brže od mitskog Italijana.
Takođe, ove godine imamo 18 sprintera ispod 20 sekundi, dok je ranije bilo šampionata sa pobednicima iznad ove granice. Tri su favorita za medalje. Najpre je tu veoma mladi i za ovu disciplinu mršavi Amerikanac Erion Najton (rođen 2004) i godinu dana stariji Letsile Tebogo iz Bocvane koji je u julu ostvario rekord Afrike (19.50). Najistaknutiji je i medijski najprisutniji dvostruki svetski prvak Noa Lajls. Amerikanac sa ličnim rekordom 19.31 najavljuje da može da trči 19.10, što bi bilo bolje od svetskog rekorda Juseina Bolta (19.19). Ako Lajlsi ne ostvari svoje pretnje, izvesno je da će u budućnosti ipak lakše biti oboren Boltov rekord na 200 metara od onog na 100.
6. TRКA NA 400 METARA SA PREPONAMA (MUŠКARCI)
Ono što je Karsten Varholm uradio na OI u Tokiju sigurno spada u jedno od najvećih atletskih postignuća uopšte. Legendarni Edvin Mozes, koji je bio neporažen u 122 trke uzastopce, zaustavio je 1983. godine svetski rekordna granici od 47 sekundi (47.02); Kevin Jang ga je 1992. na OI u Barseloni poboljšao na 46.78 da bi Norvežanin 2021. godine granicu pomerio za skoro jednu sekundu (45.94).
Bilo je nezamislivo da se to može desiti u produženom sprintu, čak i Varholmu samom koji dugo posle trke nije mogao da dođe sebi i od slavlja i od zaprepašćenja. I ne samo to, srebrni u Tokiju, Amerikanac Rai Bendžamin, postavio je drugo najbolje vreme u istoriji (46.17). Varholm je prošle godine kuburio sa sitnim povredama, pa je Brazilac Alison dos Santos postao svetski prvak i ostvario treći najbolji rezultat svih vremena (46.29).
Sva trojica će biti u Budimpešti, očekuje se repriza finala iz Tokija i približno dobri rezultati, što bi zapravo značilo sjajni u istorijskoj perspektivi. Bendžamin je željan da dokaže da može da pobedi Varholma koji je opet u vrhunskoj formi.
5. SКOК UDALJ (ŽENE)
Zbog Ivane Vulete nekada Španović, ova disciplina se već petnaestak godina u Srbiji prati s najvišom temperaturom. Već u zrelim sportskim godinama, Vuleta je prinuđena da donekle koristi strategiju Novaka Đokovića – da se najbolje pripremi samo za vrhunska takmičenja. Uz malo sportske sreće, koju je zaslužila treća najbolja na svetu svih vremena u dvoranskom skoku udalj (7.24), može se desiti da joj se „otkači“ jedan vrhunski let i da dođe do medalje u ne toliko jakoj ovosezonskoj konkurenciji.
Davno su prošla vremena kada je Džeki Džojner Kersi bez pomuke preskakala sedam metara, a Galina Čistjakova postavila svetski rekord (7.52). Dvostruka svetska prvakinja i olimpijska šampionka Malaika Mihambo neće učestvovati zbog povrede; Amerikanke su tradicionalno u boljoj formi na OI nego na SP; konstantnošću forme izdvaja se Larisa Japikino iz Italije.
Budimpešta 2023. sjajna je prilika za Milicu Gardašević da skokom koliko-toliko blizu sedam metara prevaziđe izvesnu stegnutost na velikim takmičenjima i da se inauguriše kao prava naslednica Ivane Vulete.
4. BACANJE КUGLE (MUŠКARCI)
Većina svetskih rekorda u bacačkim disciplinama datira još iz „zlatnih osamdesetih“. Zato je bilo veliko iznenađenje kada se Amerikanac Rajan Кrauzer razgoropadio i gotovo redovno počeo da baca preko 23 metra. Do pre par godina bilo je skoro nezamislivo da neko na velikom takmičenju prebaci 22 metra, a sada je to postalo nužno za bilo koju medalju. Posebno se pamti SP u Dohi 2019. godine, kada su Džo Kovač, Krauzer i Tom Volš u finalu bili na granici 23 metra, a medalje se delile u rasponu od jednog centimetra. Srbija ima dobru tradiciju u bacanju kugle i dvojicu učesnika u Budimpešti.
Međutim, Asmir Кolašinac je na zalasku karijere, dok Armin Sinančević ima još prostora za napredak, ali ove sezone nije u dobroj formi kao prošle kada je osvojio srebro na EP u Minhenu. Okretni kolos Krauzerbacio je u maju svetski rekord (23.56), a (suviše) optimistični analitičari pominju granicu od 24 metra. Uživanje u ovoj disciplini zagarantovano je i zbog njene arhetipske aure jer svi verovatno imamo u porodičnom sećanju nekog pretka koji je bacao kamena s ramena.
3. TRКA NA 1.500 METARA (ŽENE)
Ako je muška kenijska atletika u maloj krizi, ženska je u procvatu zahvaljujući Fejt Kipjegon. Ove godine postavila je čak tri svetska rekorda, na 1.500 metara (3.49.11), u trci na jednu milju koja nije na programu SP iOI (4:07.64) i u svojoj trećoj trci u životu na 5.000 metara (14.05.20). U Budimpešti se odlučila da nastupi u obe dicipline koje su na programu, mada joj je 1.500 metara svakako primarna. Konkurentkinje, uglavnom iz Etiopije, zaostaju za njom 5 sekundi i više, što je džinovska razlika za ovu distancu.
Ambicioznija od nje jedino je Holanđanka etiopskog porekla Sifan Hasan. Kao i u Tokiju gde je naporima nezabeleženim u istoriji atletike osvojila tri medalje, trčaće i u Budimpešti na 1.500, 5.000 i 10.000 metara, pri čemu su joj u poslednjoj disciplini šanse najbolje. Na 1.500 metara teško je u istoj godini očekivati novi svetski rekord, već više praznik u slavu Fejt Kipjegon. Nakon što je postala majka, i dvostrukih svetskih i olimpijskih titula, kenijska nacionalna ikona ostvaruje praktično sve što se u jednom životu i karijeri može uraditi.
2. TRКA NA 100 METARA (ŽENE)
Za razliku od muškog sprinta na 100 metara, ženska atletika u poslednjoj deceniji ima velike zvezde koje su se opasno približile spornom svetskom rekordu Florans Grifit Džojner iz 1988. godine (10.49).
Ilejn Tomson Hera trčala je prošle godine drugi rezultat svih vremena (10.54), ali trenutno nije u vrhunskoj formi pa će u Budimpešti nastupiti samo u štafeti. Po rezultatima najbolje ove godine su Jamajčanka Šerika Džekson (10.65), kojoj malo pada tonus kako sezona odmiče, i konstantna Amerikanka Šakari Ričardson (10.71). Veteranka Mari-Žoze Ta Lu iz Obale Slonovače poslednje tri sezone je u životnoj formi.
Ipak, reflektori će najjače biti upereni u Šeli-En Frejzer Prajs. Kako bi se u 37. godini života racionalno usredsredila, harizmatična Jamajčanka i treća svih vremena na 100 metara (10.60) u Budimpešti je odustala od nastupa na 200 metara. Dodatni zaplet nastaje u tome što petostruka svetska šampionka Frejzer Prajs ima priliku da pobedom izjednači rekord Sergeja Bubke, ne u skoku motkom dakako, nego po broju titula u jednoj disciplini na Svetskim prvenstvima.
1. TRКA NA 1.500 METARA (MUŠКARCI)
Pored Karstena Varholma, Norvežani i drugog atletičara za vrhunska dostignuća imaju. Fanatično posvećen sportu, Jakob Ingebrigtsen na 1.500 metara uglavnom ide, osim na prvo mesto, i na najbolji mogući rezultat što nije uvek karakteristično za srednje pruge. Sredinom jula došao je do sjajnog evropskog rekorda (3.27.14). Svetski rekord čuvenog Marokanca Hišama el Geruža (3.26.00) sada mu je nadohvat nogu.
Najveća konkurencija u Budimpešti biće mu Španac Mohamed Katir i Timoti Čeriotiz Kenije. Srpski atletičar Elzan Bibić zimus je osvojio bronzu na dvoranskom EP u trci na 3.000 metara, a potom na 1.500 metara oborio 40 godina star nacionalni rekord Dragana Zdravkovića.
U svetskoj konkurenciji i polufinale bi bilo zadovoljavajuće. Poput Fejt Kipjegon, Jakob Ingebrigtsen nastupa i na 5.000 metara gde će navala na medalje biti veća, a trka verovatno taktička i neizvesnija. Kako je samo ranije, Norvežanin bio detinje razočaran porazom u Judžinu na 1.500 metara od ove sezone povređenog Džeka Vajtmana. Sa nepune 23 godine čini se da je sada potpuno sazreo za velika atletska dela.
Devojka PALA KROZ PROZOR zgrade, preminula na mestu 😣
Autor: Igor Perišić
