On pripada nizu praznika vezanih za Svetu Trojicu, koji počinju na dan kada je Duh Gospodnji sišao na apostole.
Za ovaj praznik vezani su brojni običaji. Tokom čitave sedmice nastavlja se praznovanje, a vernici veruju da će onima koji budu postili ići sve naopako.
Pod u hramovima se na praznik Silaska Svetog Duha na Apostole pokriva travom, grane lipe se prislanjaju pored zidova ili nekog drugog drveta, a ikone se kite cvećem, pišu Novosti, prenosi Telegraf.rs.
Veruje se da u periodu pre i posle ovog praznika vladaju moćne energije, te oni koji obilaze manastire traže oprost grehova ili lek za bolest.
Takođe, verovanje kaže da se na Duhovski utorak ne valja peti po drveću da se ne bi duhovi uznemirili.
Ovaj običaj vodi poreklo od prvih hrišćana, koji su ga prvobitno preuzeli od Jevreja, koji su na praznik Pedesetnice kitili svoje bogomolje i kuće.
Njih je to podsećalo na vreme kada su preko Mojsija dobili deset Božjih zapovesti, kao i na vreme lutanja po pustinji, posle bekstva iz Misira, s obzirom da su u pustinji stanovali u kolibama koje su bile izgrađene od granja i lišća.
Narod se okuplja da plete venčiće od trave u hramu na Duhove, a potom te venčiće nose kućama i ostavljaju ih pored ikone i kandila. Međutim, veliki broj vernika takođe nosi venčiće u svojim torbama i automobilima.
Naime, mnogi vernici stavljaju u svoje džepove, torbe i tašne venčiće za dobru sreću i napredak, te bez obzira što se radi o običaju koji je novijeg datuma, on suštinski nastavlja staru tradiciju.
Autor: Telegraf.rs
