Bila je poligota i poznavalac različitih kultura iz područja umetničkog izražavanja.

Pesnikinja Isidora Sekulić rođena je 16. februara 1877. u Mošorinu u tadašnjoj Austrougaraskoj, u porodici Danila i Ljubice Sekulić. Otac joj je bio varoški kapetan, nažalost, rano je ostala bez majke pa se otac sam brinuo o njoj i njenoj braći Predragu i Dimitriju.

Pohađala je Višu devojačku školu u Novom Sadu, a školovala se u Somboru i Budimpešti gde je završila Matematiku i priprodne nauke na Pedagogijumu. Po završetku školovanja 1892. zaposlila se kao nastavnica u Srpskoj višoj devojačkoj školi u Pančevu gde je radila do 1909. Nakon odlaska iz Pančeva bila je zaposlena u Šapcu i Beogradu.

Isidorin život obeležile su i tragdeije, ona je 1900. ostala bez brata Dimitrija i oca. Često je posećivala njihove grobove koji se nalaze na Zemunskom groblju.

Kada je doktorirala 1922. postaje prava predsednica Udruženja pisaca Srbije. Kao pisac, prevodilac i tumač književnih dela zalazila je u samu suštinu narodnog govora i njegovog umetničkog izraza, smatrajući govor i jezik kulturnom smotrom naroda.

Bila je poligota i poznavalac različitih kultura iz područja umetničkog izražavanja. Posetila je Englesku, Francusku, Švedsku, Nemačku, Italiju i Norvešku. U Norveškoj je našla mir i uživala u šumama i fjordovima. Kao svedočenje na putovanje u Norveškoj nastalo je njeno delo Pisma iz Norveške.

U Norveškoj je upoznala lekara Emila Stremickog koji je preminuo, nedugo posle njihovog venčanja. Isidora se posle toga nije udavala i nije imala dece. Penzionisana je 1931. a izabrana je za dopisnog člana Srpske kraljevske akademije 16. februara 1939. a za redovnog člana Srpske akademije nauka 14. novembra 1950, kao prva žena akademik.

Umrla je 5. aprila 1958. u Beogradu. Na Topčideru joj je podignut spomenik 2015. Njeno ime nosi osnovna škola na Savskom vencu u Beogradu, kao i gimnazija u Novom Sadu.

Njena najpoznatija dela su: Saputnici, Hronika palanačkog groblja, Pisma iz Norveške, Đakon Bogorodičine crkve, Zapisi, Zapisi o mom narodu, Govor i jezik, Kulturna smotra naroda, Njegošu - knjiga duboke odanosti, Stopama Hristovim.

Opština Savski venac dodeljuje književnu nagradu Isidora Sekulić od 1968. a Isidora je svoju ličnu biblioteku ostavila Univerzitetskoj biblioteci Svetozar Marković. Tamo se pored legata književnice, nalazi se i njena Spomen-soba.

IZVOR: YT / Radiovizija

Autor: redportal.rs