Naučnici STVARAJU porodično stablo ČOVEČANSTVA 🤓🧬

Kompletna rekonstrukcija GENOMA naših predaka u gigantsku mrežu

Skoro svi mi, ako se vratimo dovoljno daleko u prošlost, došli smo od nekuda. Možda su naši očevi ili majke, a možda daleki predak koji je živeo pre 12 milenijuma - kako kod da okrenemo, na kraju, naćićemo uvek nekoga ko je napustio svoj dom i ognjište u potrazi za boljim životom.

Osim ako kojim slučajem ne živite u pustinji sevetoistočnog Sudana, nedaleko od reke Nil. To mesto je, prema studiji istraživača sa Univerziteta Oksoford, pra postojbina svakog živog ljudskog bića na planeti.

Kako objašnjava doktor Entoni Vajder Džons, glavni autor studije objavljene u prestižnom časopisu Science:

Suštinski, mi rekonstruišemo genome naših predaka i koristimo ih da stvorimo enormnu mrežu, na osnovu koje možemo jasno da odredimo gde i kada su naši preci živeli.

Većini ljudi je odavno poznato da mogu uz pomoć DNK da prate svoje poreklo u prošlost, ali za istraživače glavni cilj i san je oduvek bilo da te podatke repliciraju na masovnoj skali - na celo čovečanstvo.

Kako objašnjava jedan od autora studije, evolucioni genetičar doktor Jan Vong:

Zapravo mi smo stvorili ogromno porodično stablo, geneologiju celog čovečanstva. Ona nam omogućava da vidimo u kakvom je odnosu genetska sekvenca svake osobe sa svakom drugom, tokom celokupnog razvitka genoma.

Koristeći se podacima iz nekoliko različitih data baza genoma, naučnici su uspeli da rekonstruišu mrežu od preko 27 miliona naših predaka. Uzorci genoma ne dolaze samo od današnjih modernih ljudi, već i od ljudi u dalekoj prošlosti koji su živeli širom zemaljske kugle od pre nekoliko hiljada pa sve do pre nekoliko stotina hiljada godina.

Glavnu ulogu u procesuiranju podataka igrali su najsavremeniji algoritmi, koji pratili šablone genetskih varijacija i predviđali gde će se zajednički preci pojaviti duž linija porodičnog stabla.

Rezultat je fascinantna predstava kretanja i migracije čovečanstva kroz istoriju, ali istraživači se nisu samo time zadovoljili. Kako sve više podata bude bilo dostupno, namera je da se nastavi sa dodavanjem novih informacija i daljim poboljšavanjem mape ljudskog genoma.

Kako dalje objašnjava Vong:

Ova studija postavlja temelj za sledeću generaciju DNK sekvenciranja. Kako se kvalitet samog sekvenciranja modernih i antičkih genoma bude popravljao, geneologije i porodična stabla će postati sve precizniji, i na kraju će biti sposobni da stvore jednu kolektivnu mapu koja objašnjava poreklo celokupnog ljudskog genoma i svih njegovih varijacija koje imamo danas.

Tim i pored svega navedenog, misli da može da ide još dalje. Kako navodi Vong:

Iako su ljudi fokus ove studije, metod je validan za sva živa bića -- od orangutana pa sve do bakterija. Posebno bi veliki benefit bio u oblasti medicinske genetike, u asocijaciji između različitih genetskih regija i bolesti koje su nastale kao posledica naše genetske istorije.