- Više faktora me motivisalo, jednim delom odnos kavačkog klana prema okrivljenima, a kontakt sam ostvario dopisom, odgovorio je Srđan Lalić na pitanje tužioca kada je doneo odluku da postane okrivljeni saradnik i šta ga je motivisalo.
Na pitanje da li je neko vršio uticaj na njega, Lalić je rekao da niko nije.
Na pitanje u čemu se sastojalo opremanje stadiona, kaže da su to bili sistemi za obezbeđenje, video-nadzor, kontrola nadzora prolaska.
- Bašta je imala dva prolaza kolska, jednu stranu smo zatvorili, zavarili smo kapiju i stavili metalne ploče, kako bismo se zaštitili od probijanja kapije, a druga strana je ostavljena otvorena sa kolskom kapijom, koja se otvarala na daljinski i bila je pešačka staza, pokrivena kamerama. Režim ulaska, onaj ko dolazi kolima svirne, pogleda se kamera, a kada neko dolazi peške, zvoni na interfon ili osoba ima tag, elektronski ključ za otvaranje.
Često ste spominjali reči baza i bunker, na šta se to odnosilo, upitao je tužilac.
- Tako smo nazivali restoran, kuhinju i deo ispred restorana, tako smo ga zvali.
Na pitanje da li zna ko je ubio Gligorijevića, Lalić odgovara:
- Belivuk, udarcem sekirom o vrat, to su mi ispričali Belivuk i Miljković, kada sam došao u kuću posle ubistva. Ostalo je da se džakovi odnesu na reku. Ispričali su mi sve detalje događaja. Još su bili krvavi.
Autor: Novosti.rs
