Srpski i jugoslovenski glumac Mija Aleksić bio je đak gimnazije u Kragujevcu, kada su nemački okupatori počeli sa streljanjem meštana 1941. godine.
Milosav Mija Aleksić rodio se 1923. godine u selu Gornja Crnuća na padinama Rudnika. Osnovnu školu je završio u rodnom selu, a potom je upisao gimnaziju u Kragujevcu. Drugi svetski rat zatekao je kao učenika osmog razreda Druge muške gimnazije.
Dana 20. oktobra 1941. godine krenuo je u školu kao i svakog prethodnog dana. Nalazio se na času Srpskohrvatskog jezika, a veliki glumac se mnogo godina kasnije u jednom intervjuu prisetio tog strašnog dana:
Svi smo očekivali kad će Nemci da ulete u odeljenje. I oni su ubrzo uleteli. Ušao je jedan Nemac, pogledao po razredu i zatvorio vrata. Mi smo mislili da je time završeno, da se neće više vraćati. Međutim, izgleda da mu se učinilo da je to bio slab efekat. Onda je nogom udario, isterao nas, postrojavao po ulici i sproveli su nad u topovske šupe.
Na pitanje kada je u tim okolnostima prvi put osetio strah od smrti, Mija Aleksić je odgovorio:
Negde oko pola 6 uveče, kad je prva grupa streljanja. Ovih zatvorenika iz samog zatvora, tu je bilo nekoliko Jevreja i komunista koji su bili u Glavnjači kragujevačkoj. Odveli su ih i ublizini naših baraka streljali. Oni su to verovatno učinili i malo radi psihološkog pritiska, jer tu je ceo grad bio smešten, da ne bi došlo do pobune. I posle toga nikakav strah ni osećaj nisam imao. Čudno jedno osećanje. Kad je ta prva grupa streljana, negde ispod kolena oseti čovek nešto da prostruji. I tad sam shvatio kako je po nekoliko Nemaca uspevalo da sprovodi 100-200 ljudi.
Svi smo očekivali kad će Nemci da ulete u odeljenje. I oni su ubrzo uleteli. Ušao je jedan Nemac, pogledao po razredu i zatvorio vrata. Mi smo mislili da je time završeno, da se neće više vraćati. Međutim, izgleda da mu se učinilo da je to bio slab efekat. Onda je nogom udario, isterao nas, postrojavao po ulici i sproveli su nad u topovske šupe.
