Ovo dostignuće može dovesti do boljeg razumevanja ključnih tehnologija za proizvodnju čiste energije i važnih bioloških procesa.

Istraživači Univerziteta u Mančesteru razvili su novi način proučavanja tečnih ćelija i tako po prvi put snimili kretanje pojedinačnih atoma u tečnosti. Ovo dostignuće može dovesti do boljeg razumevanja ključnih tehnologija za proizvodnju čiste energije i važnih bioloških procesa.

Rezultat je objavljen u Nature, tim je postavio rastvor slane vode između 2 sloja grafena, 2D materijala napravljenog od atoma ugljenika raspoređenih u heksagonalnu mrežu. Unutar ove ćelije postavili su sloj molibden disulfida i atoma platine.

Foto: University of Manchester/Skrinšot

Koristeći transmisionu elektronsku mikroskopiju (TEM), tim je proučavao kako se atomi platine kreću po površini materijala. TEM zahteva uslove vakuuma, tako da bez konstrukcije grafena koja drži tečnost zatvorenom, bilo bi nemoguće proučavati. Uslovi vakuuma zapravo menjaju ponašanje materijala.

- U našem radu pokazujemo da se dobijaju pogrešne informacije ako se atomsko ponašanje proučava u vakuumu umesto da se koriste naše tečne ćelije. Ovo je prekretnica i to je samo početak, već pokušavamo da koristimo ovu tehniku da podržimo razvoj materijala za održivu hemijsku obradu, potrebnih za postizanje svetskih neto nula ambicija - rekao je prvi autor dr Nik Klark u izjavi.

Atomi platine počivali su na unutrašnjim površinama i tečnost ih je pomerala većom brzinom nego što bi to bilo bez tečnosti. Takođe su otkrili da je prisustvo slane vode dovelo do promena u preferiranom mestu mirovanja atoma na površini.

Rad predviđa ćelije kao način za proizvodnju vodonika na održiv način, ali to je samo jedna moguća primena.

- S obzirom na široko rasprostranjenu industrijsku i naučnu važnost takvog ponašanja, zaista je iznenađujuće koliko još treba da naučimo o osnovama ponašanja atoma na površinama u kontaktu sa tečnostima. Jedan od razloga zašto nedostaju informacije je odsustvo tehnika koje bi mogle da dovedu do eksperimentalnih podataka za interfejse čvrstog i tečnog - prokomentarisala je profesorka Sara Hej, jedna od vodećih istraživača.

Autor: redportal.rs