Grad Beograd će sutra proslaviti Spasovdan, svoju krsnu slavu, a tradicija ove proslave seže do srednjeg veka.
Nakon što je 1403. godine ugarski kralj Žigmund prepustio Beograd srpskom despotu Stefanu Lazareviću, on je grad na ušću Save u Dunav po prvi put proglasio za prestonicu srpske države i uspostavio Spasovdan kao krsnu slavu grada.
Spasovdan se nije proslavljao pod turskim ropstvom, a današnji način proslave je 1862. godine osmislio mitropolit beogradski Mihailo. U Vaznesenjskoj crkvi, ispred koje tradicionalno polazi slavska litija, čuva se originalan slavski gradski barjak iz 1938. godine.
Poslednja posleratna Spasovdanska litija održana je 1947. godine, kada su pripadnici Saveza komunističke omladine Jugoslavije (SKOJ) kamenovali njene učesnike, da bi potom i sama litija bila zabranjena. Litija povodom Spasovdana je obnovljena tek 1993. godine.
Kao i prošle godine, litija će krenuti u 18.00 časova ispred Vaznesenjske crkve, a ovogodišnji domaćin slave je zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić.
Позивам Београђане да 2. јуна узму учешће у обележавању Спасовдана!
— Горан Весић (@sicveO11) 31. мај 2022.
Градска слава једна је од наших најдужих традиција јер траје већ 619 година. Увео ју је деспот Стефан Лазаревић 1403. године и симболично је представљала поновно уздизање Београда и Србије. pic.twitter.com/9Ozwt394uE
IZVOR: TW / @sicveO11
Autor: redportal.rs
