Sin Kariona Misirca koji se zamonašio u Skitu. Dostigao je ogromno smirenje i vrline, pa mu je i danju i noći srce bilo ispunjeno blagošću. Bio je mlađi od mnogih staraca i očeva u Skitu, ali je dostigao takve vrline da su i stariji želeli da uče od njega.
Jednom ga je upitao Sv. Makarije: Zaharije mu je odgovorio: "Zar mene pitaš, oče?". Na to mu ava Makarije odgovori: "Da, čedo Zaharije, jer me neko u duši potstiče da te to upitam". Zaharija reče: "Po mome mišljenju, oče, posao je monaha - primoravati sebe na sve za povesti Božje".
Jednom prilikom ave Mojsije upita Zahariju: "Reci mi, šta da radim?" Čuvši to, Zaharija se baci pred noge ave Mojsiju, govoreći: "Ti mene pitaš, oče?" Starac mu reče tad: "Veruj mi, čedo, videh Duha Svetog gde siđe na tebe, i to me prinudi da te pitam." Tada Zaharija skide svoj kukulj/kamilavku (tj. monašku kapu), baci je pod noge i , pošto je izgazio, reče: "Ako čovek ne smrvi sebe ovako, ne može biti monah!" - Njegov otac, ava Karion, govorio je: "Ja sam mnoge trudove i podvige podneo, veće od trudova sina mog Zaharije, ali nisam dostigao tu duhovnu meru kao on zbog njegovog smirenja i ćutanja."
Kada prepodobni Zaharija beše na samrti, upita ga spomenuti ave Mojsije: "Šta vidiš?" Zaharija mu odgovori:" Nije li bolje, oče, da čovek ćuti?" Na to ave Mojsije odgovori: "Da, čedo, bolje je, zato i ćuti".
U trenutku njegove smrti, ava Isidor, koji je sedeo pored njega pored njega, pogledavši u nebo, reče: Raduj se, čedo moje, Zaharija, jer ti se otvoriše vrata nebeskog carstva.
SAD najavile novih 100 miliona POMOĆI UKRAJINI!
Autor: magazin.novosti.rs
