Nemački kancelar Olaf Šolc izložen je sve većem pritisku unutar EU zbog odbijanja uvođenja zabrane uvoza energenata iz Rusije.
Na Samitu u Versaju zemlje poput Letonije jasno su stavile do znanja da je neodrživo protivljenje Berlina odluci o zabrani uvoza ruskih energenata.
Na Samitu su veoma udaljena mišljenja i u vezi zahteva Ukrajine za brzim prijemom u EU.
I po tom pitanju je Šolc bio na strani onih koji su protivnici takve odluke.
Međutim, nemački kancelar je pre svega pod pritiskom zbog odbijanja uvođenja zabrane uvoza ruskog gasa, nafte i uglja.
- Uverena sam da moramo doneti odluku o zabrani uvoza ruskih energenata ako želimo da Vladimira Putina dovedemo za pregovarački sto i završimo ovaj rat - rekla je letonska premijerka Krisjanis Karins.
I predsednica Evropskog parlamenta Roberta Mecola kazala je da je neophodno poslati snažnu poruku i ograničiti ruski uvoz.
Obe su time stale na stranu zemalja kao što su Poljska i Litvanija, koje su se izjasnile u korist zabrane uvoza energenata iz Rusije.
Prema procenama briselskog "tink-tenka" "Bruegel", države EU trenutno dnevno plaćaju oko 420 miliona dolara za ruski gas, i oko 400 miliona dolara za naftu, pre svega zbog velike ovisnosti zemalja kao što su Nemačka, Austrija i Mađarska.
Šolc je na Samitu istakao da nemačka vlada razmatra kako da navede rusku vlast da okonča rat, ali istovremeno pazi da posledice po Evropu budu što manje.
Podršku protivljenju sankcijama u oblasti energije dobio je od austrijskog kolege Karla Nehamera, koji je naglasio da Austrija ne može reći da će odustati od ruskog gasa, kada joj je potreban.
Kompanija Dizni obustavlja poslovanje u Rusiji
Autor: Tanjug / redportal.rs
