STRATEŠKI POTRES NA POMOLU: ŠVEDSKA I FINSKA na pragu ulaska u NATO

Sukob u Ukrajini promenio iz korena SVE

kako prenosi portal Mondo, dve skandinavske zemlje razmatraju da odbace vojnu neutralnost. Posebno u slučaju Finske, to bi moglo vrlo munjevito da se završi. Skepsa prema priklanjanju Atlantskom savezu opada ekstremnom brzinom i sve kao posledica ruske intervencije u Ukrajini. Poslednje istraživanje javnog mnjenja u Švedskoj ukazuje da je 41% Šveđana ZA ulazak u NATO, 35% je protiv dok su ostali nesigurni. To je prvi put da je podrška za pristup premašila postotak ljudi koji se protive pristupanju savezu.

U Finskoj, koja je direktno na 1.340 kilometara dugoj granici sa Rusijom, zaokret je još dramatičniji. Kako kaže Henri Vahanen, stručnjak za spoljnu politiku i savetnik finske opozicione partije Nacionalna koalicija:

Konteksta radi, u poslednje vreme je samo 24 do 28 odsto ljudi bilo za članstvo u NATO. Sada imamo većinu od 53 odsto koja je za. Zapanjujuća je promena u samo nekoliko sedmica.

U Švedskoj je, sa druge strane, partijska scena jako složena tako da zahtev za prijem u NATO se čini malo verovatan. Kako navodi Ana Vislander, šefica Instituta za bezbednost i razvoj u Stokholmu:

Imate stranke koje naginju desnici i koja su za NATO, crveno-zelene koji su protiv, ali i desničarsku ekstremističku stranku Švedskih demokrata koji su takođe protiv.

Suštinski, dve skandinavske zemlje su odbacile neutralnost nakon Hladnog rata, kada su obe pristupile EU. Međutim, zvanična vojna neutralnost je zadržana iako je u poslednjoj deceniji dramtično intenzivirana saradnja sa NATO.

Kako objašnjava Zebulon Karlander, vojni analitičar i autor knjige Strateški izbori - budućnost švedske bezbednosti:

Postoje duboke bilateralne veze sa Sjedinjenim Državama. Takođe postoji trilateralni sporazum Švedske, Finske i SAD.

Stokholm šalje trupe na vojne vežbe sa članicama NATO i, obratno, poziva članice, posebno Ameriku, na svoje vojne vežbe.

Prošle sedmice je NATO odlučio da sa Stokholmom i Helsinkijem deli obaveštajne informacije o stanju u Ukrajini. Moskva preti da će odgovoriti ukoliko bi dve zemlje pristupile NATO, što je naišlo na osude u Švedskoj i Finskoj.

Već je presedan što je Švedska poslala 5.000 protivtenkovskih projektila u Ukrajinu. Kako pojašnjava Karlander:

Vojnu pomoć u toj meri nismo pružali još od Zimskog rata između Finske i Sovjetskog Saveza 1939. godine.

Pored toga Finska je poslala 2.500 jurišnih pušaka, municiju, 1.500 jednokratnih protivoklopnih topova, i 70.000 vojnih porcija hrane.

Za sada su prognoze promenjlive oko datuma ulaska. Ulf Karlson, jedan od lidera švedske opozicije prognozira da bi njegova zemlja mogla da uđe u vojnu alijansu u roku od 5 godina. Ali bi rat u Ukrajini to mogao da u potpunosti promeni. To ipak ne znači da će nužno stvar biti ubrzana.

Prema Henriju Vahanenu u Finskoj stvari stoje malo drugačije: