Na današnji dan 1909. godine rođena je Milena Pavlović Barili, jedna od najpoznatijih srpskih slikarki, čiji je najplodniji period rada bio između dva svetska rata.
Rođena je u Požarevcu u rodnoj kući svoje majke, Danice Pavlović Barili, inače praunuke (po ženskoj liniji) Save Кarađorđević, najstarije Кarađorđeve ćerke. Nažalost, nekih 8 meseci po rođenju, ispostaviće se da će Milena biti bolešljivo dete sa slabim srcem, što će u mnogo čemu uticati na njen život i stvaralaštvo.
Foto: Wikipedia.org/Javno vlansištvo
Danica je studirala muziku, klavir i pevanje na konzervatorijumu u Minhenu gde je, u novembru 1905. godine upoznala Mileninog oca Bruna Barilija. Zanimljivo je da je i Milenin deda po majci Stojan Pavlović bio predsednik požarevačke opštine, narodni poslanik Radikalne stranke, trgovac duvanom i rentijer, dok je Milenina baka Bosiljka godinama je bila predsednica Кola srpskih sestara u Požarevcu.
S druge strane, Bruno Barili bio je poznati italijanski kompozitor, muzički kritičar, pesnik i putopisac, ali je u našoj zemlji između dva rata bio kao ratni dopisnik iz Srbije tokom Prvog balkanskog i Prvog svetskog rata i pisac memoarskog proznog dela Srpski ratovi. Od ovakvog porekla bi se i očekivalo da će nešto posebno nastati, zar ne? 😊
Izvori kažu da je Milena ceo svoj život provela pod snažnim uticajem svoje majke (to je išlo do te mere daleko da su mnogi mislili da su njih dve u nekoj bolesnoj incestuoznoj vezi), tako da su ostale zapisane reči da je Milena bila mila i privlačna, volela je da se oblači ekstravagantno i privlači pažnju, ali je bio dovoljan samo jedan pogled njene majke da se njeno ponašanje promeni.
Foto: plezirmagazin.net/javno vlasništvo
Kao svojevrsno čudo od deteta biva primljena u Umetničku školu u Beogradu sa svega 12 godina, tako da će do 1926. godine uporedo završavati i gimnaziju i ovu školu, na kojoj će i uspešno diplomirati 1926. godine, čime je stekla pravo na položaj nastavnika. U to vreme počinje da učestvuje na raznim izložbama (između ostalih, izlaže zajedno sa Đorđem Andrejevićem Кunom i Lazarom Ličenoskim), dok tadašnja Politika izveštava da mlada gospođica Pavlović Barili ima nekoliko izvrsnih pastela među izloženim radovima.
Godine 1926. se upisuje na poznatu slikarsku akademiju u Minhenu Akademie der bildenden Künste, koja postoji i danas. Iako je poznati profesor Franc fon Štuk bio oduševljen njom, Milena se smatrala sputanom na Akademiji, budući da su joj školske norme činile kao stege koje je sprečavaju da se na pravilan način izrazi. Zbog toga je sredinom 1928. napustila Akademiju i preselila se u Pariz, što se smatra početkom njenog nomadskog života.
Te godine se nakratko vratila u Jugoslaviju, pokušavajući da se zaposli kao nastavnik crtanja, ali biva odbijena u više gradova (Požarevac, Štip, Tetovo, Veles) uvek pod istim objašnjenjem - da nema dovoljno budžetskih sredstava.
Nakon toga, 1930. godine, odlazi za Španiju, a narednih nekoliko godina provodi u Velikoj Britaniji i Francuskoj. Konačno, 1939. odlazi za Njujork u SAD, gde će ostati do svoje prerane smrti usled srčanog udara, 1945. godine.
Foto: plezirmagazin.net/javno vlasništvo
U toku svog, nažalost prekratkog, radnog života, Milena je izlagala u najpoznatijim galerijama u Evropi i SAD, bila je stalno zaposlena kao ilustrator kao verovatno i danas najpoznatijeg modnog časopisa na svetu Vogue (ove ilustracije se često mogu i danas videti, i to kao da nisu izgubile ni malo na svojoj težini), radila je kao dizajner odeće, obuće, bočica za parfeme za tada najprestižnije kuće, poput Meri Danhil (Mary Dunhill) i Revlona. Milena je pred kraj života radila i dizajn za baletsku predstavu Sebastijan za koju je čuveni kompozitor Đankarlo Menoti komponovao muziku. Ti kostimi su oduševili tadašnju probirljivu njujoršku publiku do te mere da je i kritičar časopisa LA Art napisao:
- Izuzetno efektni Milenini kostimi u duhu italijanskog baroka, koji podsećaju na nadrealistički stil ove umetnice izvanredni su kada sugerišu sjaj Venecije, gospodarice mora u vremenu opadanja njene moći.
Foto: Wikipedia.org/Javno vlasništvo
Za života je uradila preko 300 radova, kao i veliki broj skica i crteža, a dobar deo njih se čuva u Galeriji Milene Pavlović Barili u Požarevcu, Muzeju savremene umetnosti i Narodnom muzeju u Beogradu, kao i u mnogim svetskim muzejima i privatnim zbirkama, dok njeno ime nose mnoge ulice i škole širom zemlje.
Kada su u pitanju njeni radovi, na kojima uglavnom dominiraju neka neobična, gotovo magična, vedrina i živopisne scene, većina kritičara smatra da u mnogo čemu predstavljaju kompenzaciju za sve stvari koje su joj bile uskraćena kao bolešljivom detetu i kasnije ženi.
Možda ih zbog toga i danas toliko volimo, jer je kompenzacija za razne životne nedaće nešto što je velikoj većini nas, ako ne i svima - uvek potrebna.
POŽAREVAC: Otvorena izložba o MILENI PAVLOVIĆ BARILI 🖼🖼🖼
Autor: redportal.rs
