Tokom poznog perioda srpskog carstva, dolazi do polarizovanja odnosa unutar države. Dolazi do podele unutar plemstva na staru rašku vlastelu i novu naraslu na novim posedima carstva – među kojima se posebno ističu dva brata čija ambicija cilja sam vrh srpske države, braća Mrnjavčevići. Svestan promena odnosa moći u srpskoj zemlji, knez Lazar Hrebeljanović uporno agituje kod velmoža i stvara savez raške vlastele i cara Uroša protiv Mrnjavčevića.
Lazar pridobija i svog mladog i ratobornog zapadnog suseda Nikolu Altomanovića u savez, i on kao ubedljivo ekonomski i vojno najsnažniji postaje okosnica raškog plemstva. Stariji Lazar je bio iskusni diplomata i prepredeni gospodar dvorske igre. Morao je biti takav, jer je u ovom sažvežđu moći unutar carstva njegova realna snaga je bila ništavna, a sam car Uroš odavno sveden samo na titulu bez moći. Pripreme za odsudnu bitku su počele.
Foto: Вячеслав Назарук - Сокольнички
Vojske i jedne i druge strane su se pokrenule sredinom 1369. ili 1370. godine. Nova vlastela pod vođstvom Mrnjavčevića napredovala je Vardarom ka severu, dok je raška vlastela hitala u susret na jug. Sudariće se na Kosovu polju. Iza raškog saveza Nikola je stavio svu svoju moć i snagu feuda, svoje ekonomsko i rudno bogatsvo. Po svom običaju lično je jahao na čelu vojske sa svojim stegonošom.
Raška snaga sa Nikolom je bila velika i organizovana. Međutim sila koja je jahala za braćom Mrnjavčevićima je prevazišla sva očekivanja, pritisla je celo Kosovo polje. Šok, strah i sumnja uvukoše se u raške redove. Posebno kod Nikolinog najbližeg saveznika, Lazara. (Postoje jasne indikacije da Nikola Altomanović možda i iskreno bio na strani cara Uroša u ovom sukobu. Posebno ako se osvrnemo na grob njegove majke Vitosave, gde se navodi: – postavi me sin moj župan Nikola, za dane cara Uroša – srednjovekovna forma teksta u kojoj se caru jasno daje primat nad sobom.)
Foto: Peter Connoly
Na bojnom polju vojske su se razvile u bojni poredak. Sila Mrnjavčevića je bila očigledna. No, mladi Nikola tvrdoglavo odbija pregovore i naoružava se za boj. Povlačenja neće biti. Oklopljen i naoružan stupa na čelo i naređuje napred. Za njim, vojska je poletela u sveopšti juriš.
Moć, bogatstvo braće i iskustvo srpskih veterana stečeno u Dušanovim osvajanjima je bilo previše uprkos srčanosti mladog Altomanovića. Lazar, i cela njegova vojska, se povlače sa bojišta.
Zabijen duboko u redove neprijatelja, Nikola je ostao izolovan. Povačenjem Lazara poredak vojske se urušavao. Hitrookoj braći Mrnjavčevićima to nije promaklo. Odmah, krila vojske su se spojila oko Nikole ostavljajući ga okruženog sa svih strana. Sada, trebalo je izvući živu glavu...
Izvori većine pisaca ovog perioda se slažu, okupljajući ono što je mogao oko sebe krenuo je u proboj. Jedna stvar je zajednička svim letopisima, preživeo je samo zahvaljujući svom viteškom umeću. Iako teško ranjen, probio se kroz gvozdeni obruč i izvukao na zapad.
Poraz na Kosovu polju je bio kompletan, raška vlastela je krvavo potučena do nogu, Nikola je teško ranjen i izgubio je veliku većinu vojske. Pride, katastrofa je zacementirana zarobljavanjem cara Uroša i celog njegovog dvora. Mrnjavčevići su, u jednom danu, postali novi gospodari srpske države.
Foto: https://www.this-is-cool.co.uk/the-fantasy-artworks-of-michael-macrae/
Nikola, sam i teško ranjen, bio je u nemogućnosti da se brani. Što su odmah iskoristili doskorašnji saveznici. Sitni feudalci poput Sanka Miltenovića koji su se odmetnuli od njega i okrenuli banu Tvrtku, a potom i Lazar koji mu otima grad Rudnik – najbogatije rudarsko mesto posle Novog Brda.
Ali Nikola ne miruje. Diplomatijom dobija pomoć Ugarske, koja nije želela promenu poretka u regionu, i uz snagu svog bogatog feuda uspeva da se oporavi. Miri se sa banom Tvrtkom i seče pobunu Miltenovića.
Ponovo staje na noge i okreće svoj pogled ka Humu, ka očevini, ka Dubrovniku.
Nastaviće se...
Nikola Altomanović – KRV, PRAVO I OSVETA
Autor: redportal.rs
