Turbine za vetroparkove mogu biti duže od krila velikih aviona poput Boinga 747, tako da se na kraju njihovog života kao delova ovih elektrana moraju odlagati u posebno napravljene deponije, napisao je pre izvesnog vremena Kris Martin u autorskom članku za Blumberg.
Zapravo, pre odnošenja na deponiju neophodno je koristiti posebne dijamantske sekače kako bi se sloj fiberglasa presekao da bi se turbine isekle na dovoljno male delove koji bi bili pogodni za transport u vozilima.
Foto: bloomberg.com/Benjamin Rasmussen
Jedna od takvih deponija se nalazi u okrugu Kasper u Vajomingu, u kom je zatrpano više od 870 delova ovih turbina.
- Posao završavamo uglavnom u toku zime, ostale delove zakopavamo u proleće, kada se vreme malo poboljša - rekao je zaposleni tehničar Majkl Bratvold.
Očigledno, situacija ne izgleda baš naročito čisto ni kad je energija dobijena od vetra u pitanju. Prema podacima koji su dostupni, samo u SAD će do kraja 2024. godine oko 8.000 turbina biti uklonjeno i odneseno na slične deponije, dok se procenjuje da će Evropa ukupno od 2020. do kraja 2022. godine skloniti više od 3.800 ovakvih zastarelih delova.
Međutim, to je samo početak, budući da će se menjati samo turbine koje su stare 10 i više godina, što čini tek petinu svih turbina koje su napravljene od tada. To znači da će za 10 godina broj iskorišćenih turbina biti 4 puta veći nego danas.
Budući da su ovi parkovi dizajnirani tako da mogu da izdrže i najjače uragane i nevremena, njihovi delovi ne mogu biti lako uništeni, isečeni ili reciklirani.
Istina, oko 85% delova generatora električne energije iz vetroparkova se mogu reciklirati, ali to ne važi za turbine, tako da naučnici trenutno rade na rešenju ovog problema.
Nadamo se da će ga i rešiti, jer ako već želimo zelenu energiju, trebalo bi da bude zelena do kraja.
Autor: redportal.rs
