Amerika je tokom pandemije virusa korona zabeležila najveći godišnji porast stope ubistava, pokazuju novi podaci Federalnog istražnog biroa (FBI).
U 2020. godini dogodilo se 4.900 ubistava više nego 2019, što je najveći godišnji skok otkako je šezdesetih godina prošlog veka počela da se vodi evidencija. FBI ima podatke o 21.500 ubistava, što je za deset odsto više nego godinu dana ranije, ali je daleko manje od rekordnih stopa nasilnih smrti iz devedesetih godina.
Kako piše Njujork tajms, porast broja ubistava tokom epidemije dovodi se u vezu s lošijom ekonomskom situacijom, stresom tokom karantina i povećanom prodajom oružja. Kad su zbog epidemioloških mera prestajali da rade restorani, tržni centri, teretane, mesta za zabavu i aerodromi, milioni Amerikanaca ostali su bez posla.
Mnogi su osetili neizvesnost, čak i očaj, jer nisu znali kad će ponovo imati primanja, a patili su i od teskobe zbog zatvaranja i gubitka kontakta s ljudima. U strahu da će država tokom epidemije izgubiti kontrolu i da će zavladati haos, građani su kupovali puške i pištolje, planirajući da se sami brane od pljačkaša i nasilnika. Za samoodbranu su se opremali i neki od stanovnika koji ranije nisu imali oružje, a oni koji su već bili "snabdeveni", povećavali su arsenal, tako da je tokom pandemije zabeležena rekordna prodaja oružja civilima.
Policijske stanice su prijavljivale da zbog karantina nemaju dovoljan broj ljudi na terenu, pa nisu sprečene mnoge tragedije koje su možda mogle da budu predupređene. Manjak ljudi je razlog što su i socijalne službe, savetovališta za mentalno zdravlje i domovi za nezbrinuta lica pružali manje usluga, a sve to se odrazilo na najranjiviji deo društva.
Kao uzrok se pominju i rasni nemiri izazvani policijskim ubistvima Afroamerikanaca. Crnac Džordž Flojd usmrćen je u maju prošle godine u Mineapolisu, posle čega su sledbenici pokreta "Životi crnaca su važni" organizovali demonstracije širom zemlje.
Kako prenose američki mediji, policija je zbog takvih incidenata dospela na stub srama, pa se mnogi čuvari reda osećaju demoralizovano i smatraju da ne treba da reaguju da spreče nasilje da ih ne bi optužili da su prekoračili ovlašćenja. Pojedini građani su izgubili poverenje u policiju, pa preuzimaju pravdu u svoje ruke. U redovne uzroke ubistava spadaju obračuni bandi, borba za teritoriju gde će se prodavati droga i porodično nasilje.
Najviše nasilnih smrti zabeleženo je među Afroamerikancima (10.000), a zatim u belačkoj populaciji (7.000). Stradalo je pet puta više muškaraca nego žena.
Iako se u Njujorku i Los Anđelesu, „mestima zločina” iz devedesetih godina, i dalje odigrava ogroman broj ubistava, crna statistika je sad ipak povoljnija nego pre 30 godina. Tada se u ova dva grada odvijalo skoro 14 odsto ubistava u Americi, a sad manje od četiri odsto. I dok slični podaci važe i za Čikago, dotle je u Indijanapolisu, Memfisu, Milvokiju i Albukerkiju situacija gora nego ikad, jer se 2020. odigrao rekordan broj ubistava.
- U ovoj zemlji svi pomalo pate od posttraumatskog sindroma zbog kovida 19 i ne znamo šta će se još dogoditi - kaže Piter Vinogrejd, profesor na Univerzitetu Novog Meksika i savetnik policije u Albukerkiju.
Ne postoje potpuni podaci za 2021, ali FBI otkriva da i ove godine raste broj ubistava. Istovremeno je za pet odsto opao broj drugih teških zločina poput silovanja i drugih vidova kriminala, poput krađa.
AMERIČKI vojnici na prelazu JARINJE
Marini Tucaković ISPUNJENA POSLEDNJA ŽELJA 💔😥
Autor: redportal.rs
