Kada pogledate u plavo nebo iznad sebe ili pogledate naizgled beskrajno prostranstvo plavog okeana, mogli biste pomisliti da je plava boja uobičajena u prirodi.
Ali među svim nijansama koje se nalaze u stenama, biljkama i cveću, ili u krznu, perju, ljusci i koži životinja, plava je iznenađujuće oskudna. Ali zašto je plava boja tako retka? Odgovor proističe iz hemije i fizike kako se boje proizvode - i kako ih vidimo.
Možemo da vidimo boju jer svako naše oko sadrži između 6 miliona i 7 miliona ćelija osetljivih na svetlost koje se nazivaju čepići. U oku osobe sa normalnim vidom boje postoje tri različite vrste čepića, a svaki tip čepića je najosetljiviji na određenu talasnu dužinu svetlosti: crvenu, zelenu ili plavu. Informacije iz miliona čepića dopiru do našeg mozga kao električni signali koji prenose sve vrste svetlosti reflektirane onim što vidimo, što se zatim tumači kao različite nijanse boje.
Kada gledamo šareni objekat, poput svetlucavog safira ili jarkog cvetanja hortenzije, objekat upija deo bele svetlosti koja na njega pada; jer apsorbuje deo svetlosti, ostatak svetlosti koja se reflektuje ima boje. Ili, drugačije rečeno, cvet izgleda plavo jer je ta boja deo spektra koji je cvet odbacio.
U vidljivom spektru, crvena ima duge talasne dužine, što znači da je veoma niskoenergetska u poređenju sa drugim bojama. Da bi cvet izgledao plavo, mora biti u stanju da proizvede molekul koji može da apsorbuje vrlo male količine energije.
NAUKA KAŽE 🤷🏻♀️: Žene najviše vole ove 3 poze u SEKSU
Biljke teško stvaraju takve molekule - koji su veliki i složeni - zbog čega plavo cveće proizvodi manje od 10% od skoro 300.000 cvetnih biljaka na svetu. Jedan od mogućih pokretača evolucije plavog cveća je to što je plavo veoma vidljivo oprašivačima, poput pčela, a stvaranje plavog cveta može koristiti biljkama u ekosistemima gde je konkurencija za oprašivače velika.
Što se tiče minerala, njihove kristalne strukture stupaju u interakciju sa jonima (naelektrisani atomi ili molekuli) kako bi se utvrdilo koji delovi spektra se apsorbuju, a koji reflektuju. Mineral lapis lazuli, koji se vadi prvenstveno u Avganistanu i proizvodi retki plavi pigment ultramarin, sadrži trisulfidne jone - tri atoma sumpora povezana zajedno u kristalnoj rešetki - koji mogu osloboditi ili vezati jedan elektron.
Plave boje životinja ne potiču od hemijskih pigmenata. Umesto toga, oni se oslanjaju na fiziku da bi stvorili plavi izgled. Leptiri s plavim krilima u rodu Morpho imaju zamršene, slojevite nanostrukture na krilnim ljuskama koje manipuliraju slojevima svetlosti tako da se neke boje međusobno poništavaju i samo se plava reflektuje; sličan efekat se dešava u strukturama pronađenim u perju plavih sojica , ljuskama plavih mrvica (Paracanthurus hepatus) i treperećim prstenovima otrovnih hobotnica sa plavim prstenovima (Hapalochlaena maculosa).
NAUKA: Kinezi grade solarnu elektranu u svemiru
Plave nijanse kod sisara su još ređe nego kod ptica, riba, gmizavaca i insekata. Neki kitovi i delfini imaju plavičastu kožu; primati kao što su zlatni grbavi majmuni (Rhinopithecus rokellana) imaju lica plave kože; i mandrilci (Mandrillus sphinx) imaju plava lica i plave zadnje krajeve. Ali krzno - osobina koju deli većina kopnenih sisara - nikada nije prirodno jarko plavo bar ne na vidljivoj svetlosti.
Zbog oskudice plave u prirodi, reč za plavo je relativno kasno nastala u jezivima širom sveta, pojavila se posle reči za crnu, belu, crvenu i žutu. Najranija upotreba plave boje datira pre oko 6.000 godina u Peruu, a stari Egipćani su kombinovali silicijum-dioksid, kalcijum-oksid i bakar-oksid kako bi stvorili dugotrajni plavi pigment poznat kao irtiu za ukrašavanje statua.
Retkost plave boje značila je da su je ljudi gledali kao boju visokog statusa hiljadama godina. Plava je dugo bila povezana sa hinduističkim božanstvom Krišnom i sa hrišćanskom Devicom Marijom, a umetnici koji su po prirodi bili nadahnuti plavom bojom su Mikelanđelo, Gogen, Pikaso i Van Gog.
NAUKA: Zagrevanje Arktika povezano sa hladnijim zimama
Autor: redportal.rs
