Bio je hrabar, miran i pošten, ali je njegovo pristustvo na Kosmetu ipak smetalo 😪

O Miomiru Saviću, suprugu, ocu, prijatelju, rodoljubu može se napisati najtužniji roman. Taj letnji dan za Miomira je počeo sasvim obično, a završio se tragično.

Pre rata 1999. Miomir je bio pripadnik saobraćajne policije u Gnjilanu, a nakon rata bio je učitelj u školi u Cernici. Hodao je uspravno i mislio je da zbog njegovog poštenja ne treba da strahuje od onih koji napadaju s leđa. 

Hrabrost i nepokolebljivost ga je ostavila u Cernici sa svojom suprugom i sa 2 mala deteta i trećim na putu.

Na početku školske godine 1. septembra 2003. u selu Miomir je sedeo sa svojim meštanima ispred prodavnice, tada je iza njegovih leđa prišao zločinac i bacio bombu na okupljene Srbe.  

Miomir je ranjen ležao na asfaltu, a vojnici KFOR-a nisu dozvolili meštanima da mu pomognu. Čekali su helikopter koji je trebao da poleti iz Bondstila. Miomir bi danas možda bio živ da mu je neko podvezao ranu. Nisu dozvolili!

Oko njega su bili lakše ranjeni ljudi sa kojima je sedeo. Iskrvario je i ispustio svoju dušu, za svoju porodicu,  za svoje selo, za Kosovo i Metohiju. Danas na mestu ubistva stoji spomen ploča, a u crkvenoj porti je spomenik svih stradalih Srba iz Cernice, među kojima je i dete od 2 godine. 

Koliko je značilo njegovo prisustvo meštanima sela, govori činjenica da su nakon ovog događaja Srbi u strahu bežali iz sela. U znak sećanja na Miomira Savića održava se memorijalni turnir u fudbalu u obližnjim srpskim selima. 

Foto: Facebook.com/@kosovo.metohija

Miomir je vodio dnevnik o svakodnevnim napadima na Srbe u Cernici. U metežu nakon njegove smrti, porodica je ostala bez ovog svedočanstva. Međutim deo njegovog dnevnika se ipak našao na internetu.

Autor: FB / Kosovo i Metohija