Antimaterija može ličiti na nešto kao izvučeno iz SciFi knjiga i filmova, posebno što je skoro pa i ne primećujemo u univerzumu, i pored napora fizičara koji kroz različite teorije pokušavaju da je dokuče. U svojim eksperimentima, naučnici redovno proizvode čestice antimaterije i počeli su da dobijaju naznake njenog kosmičkog odsustva - kad god se materija i antimaterija susretnu, međusobno se unište u eksploziji energije. One moraju postojati u apsolutnom balansu, jer da postoji i najmanja unca materije viška ona bi zbrisala svu antimateriju iz svemira na početku velikog praska i obrnuto (što nij etačno sobzirom da mi i dalje postojimo 😁).
Upravo iz ovog razloga naučnici su bili šokirani još 2018. godine, kada je iz Alpha Magnetic Spectometer (AMS) eksperimenta, koji je bio montiran i urađen na spoljašnosti Međunarodne svemirske stanice, objavio podatke da je uspešno detektovana aničestica helijuma - tj. antihelium. Iako ovi rezultati još nisu potvrđeni, kamoli objavljeni, istraživači su ih shvatili veoma ozbiljno.
Napomena: Svaka čestica materije ima svog pandana i suštu suprotnost u antimateriji. Kiseonik ima anti-kiseonik, helijum ima anti-helijum itd.
Inspirisani AMS rezultatima, grupa naučnika je objavila studiju u kojoj je izračunala maksimalni broj zvezda sačinjenih od antimaterije koje se mogu nalaziti u našem univerzumu - ukratko broj Anti-zvezda.
Anti-zvezde bi sijale kao i svaka druga zvezda, proizvodeći svetlost istog mogućeg spektra talasnih dužina. Ali one bi postojale u svemiru u kome dominira materija. Kako bi čestice i gasovi padali na površinu takvih planeta, usled njihove gravitacije, rezultirajuća eksplozija bi proizvela bljesak energije i svetlosti velikog kapaciteta. Tu svetlost bi mogli registrovati kao specifični spektar gama zraka. Tim je uzeo 10 godina podataka, otprilike 6.000 objekata u svemiru koji emituju svetlost, potom je eliminisao sve one koji ne odgovaraju potrebnoj gama frekvenciji. Kako glavni autor Dupork navodi:
To nas je ostavilo na samo 14 kandidata koje, po mom mišljenju i mojih kolega, nisu anti-zvezde.
Ako su naučnici toliko skeptični po pitanju postojanja anti-zvezda, zašto je ipak onda vredno voditi diskusije i istraživanja o njima? Upravo u tome jer je AMS detektovao česticu anti-helijuma, i ta činjenica naučnicima ne da mira. Antičestice se mogu stvoriti iz dva poznata izvora - kosmičkih zraka i tamne materije. Ali šanse da je i jedna od njih odgovorna za rezultate AMS je astronomski minimalna.
Kako je atom sve veći, postaje sve teže i teže proizvesti anti-česticu, To znači da su one još ređe nego što smo mislili, ali daleko od nemogućeg. Na primer, anti-proton je relativno lako napraviti, ali sve teže kao što je anti-deuterium ili anti-helijum je veoma teško napraviti.
Što se tiče tamne materije, određeni modeli fizike predviđaju da se one mogu međusobno uništiti, u tom procesu stvarajući anti-čestice. Ali i ovaj proces najverovatnije ne može da stvori anti-helijum detektovan od strane AMS. Upravo zbog toga je hipoteza anti-zvezde je i dalje na stolu. Verifikovan nalaz anti-helijuma bi bio odličan dokaz postojanja anti-zvezda (običan helijum nastaje u utrobama zvezda), ali za sada još nema potvrde nalaza sa AMS.
U slučaju da su anti-zvezde zaista krivci za postojanje anti-čestica, to otkriće bi zahtevalo kompletnu reviziju evolucije univerzuma.
Da li naš univerzum prati određen šablon? 🧐
NAUKA: Kada je prvi put život nastao u univerzumu? 🤔
NAUKA: Da li je svemir SVESTAN? 🤔🧠
Autor: redportal.rs
