Inovacije cvetaju u kulturama koje su sposobne da sakupe nova znanja preo no da obitavaju zarobljena u sistemu shvatanja nasleđenom iz prošlosti. Sve se stalno menja. Da citiramo jednog astronoma koji je proučavao zvezdanu stenu (možda i ostatak komete) Oumumu, koja je odudarala od svega do tada otkrivenog:
Oumumua je tako čudna...voleo bih da nikada nije ni postojala.
Ovakav način razmišljanja, iako razumljiv jer je donekle posledica udara na određene usvojene postulate klasične nauke, nije karakter kulture koje gaji osećaj pozitive prema novim otkrićima.
NAUKA: COVID-19 i PSEUDONAUČNICI
Otpor novinama i inovacijama nije nov fenomen. Kada je astronom Oto Struve predložio 1952. godine u radu, da treba tražiti tzv. vrele Jupitere (masivne, gasovite planete poput našeg u Sunčevom sistemu u orbiti drugih zvezda), njegov predlog je kompletno ignorisan sve dok dva naučnika nisu potvrdili njegov predlog otkrićem planete 51 pegasi b.
Pre gore pomenutog otkrića, astronomi su čak govorili da teleskope ne treba "bacati" na besmislene potrage, jer se planete poput Jupitera nikada neće formirati tako blizu zvezda.
Ovakvi sitni primeri, pojedinačno, možda i ne znače nešto. Ali njih je na stotine u svakom aspektu nauke. Stavljati ular na nauku služi da nas drži u zoni komfora i ne dozvoljava nam na napredujemo. Što je najgore, takav pristup nas nikada neće spasiti teških istina je jer realnost neumoljiva. Kad tad će izbiti napolje, kao što i imamo na desetinama primera iz istorije.
Međutim, pronalazak vanserijskih otkrića zahteva i vanserijska ulaganja. Ovo je bilo očigledno u potrezi za Higz-bozonom (odnosno gravitacionim talasima), kao i u (za sada) neuspešnoj potrazi za objašnjenjem tamne materije u univerzumu.
Odsustvo dokaza često je mnogima samo po sebi dovoljno. Nedovoljno istraživanja samo po sebi nas tera da nametnemo sebi zaključak, koji je upravo zbog nedostatka dokaza u startu najverovatnije pogrešan.
Takođe moramo biti svesni da i kvalitetni podaci nisu dovoljni da nas približe istini (ma u kom domenu nauke je tražili). Čak i kada se uz pomoć pravilne naučne metode sakupe, njihova interpretacija je podložna subjektivizmu, predrasudama i željama za određenim ishodom. Na primer, majanska astronomija je prikupila neverovatne podatke o kretanju planeta i zvezdama na nebu - ali je to znanje koristila da "predvidi" ishode rata umesto da otkrije univerzalni zakon gravitacije.
Svi ovi problemi nauke proizilaze iz jednog izvora, autoriteta. Interpetacije dokaza, ili manjka dokaza, služe u kontekstu očuvanja uspostavljenog diskursa određenog kolektiva (naučnog, društvenog, javnog) od činjenica koji ga mogu iz korena promeniti.
Taj problem je najlepše sumirao sam Galileo Galileji:
Ili da se modernije izrazimo, istina se ne vrednuje po brojevima lajkova na društvenoj mreži.
NAUKA: Koliko je vremena čovečanstvu preostalo? 🤨
NAUKA: Da li je svemir SVESTAN? 🤔🧠
Da li naš univerzum prati određen šablon? 🧐
Autor: redportal.rs
