Na ĐURĐEVDAN se sastaju hajduci, a omladina bi ovo trebala da radi 😊

Običaj je da se na Đurđevdan, rano pre zore odlazi u prirodu zajednički na đurđevdanski uranak.

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici slave Svetog Đorđa koji je po profesiji bio rimski bio vojnik. Pretpostavlja se da je rođen 280. godine u okolini Kapadokije i da mu je porodica bila veoma imućna.

Kada je Đorđe bio mali, otac mu je poginuo kao vojnik rimske legije. Po očevoj smrti, majka i on se sele u Palestinu na imanje majčne rodbine koja je bila imućna, te je dobio, za ono vreme, veoma dobro obrazovanje. Zbog ličnih sposobnosti car Dioklecijan ga unapređuje u čin komite tj. vojvode.

Kada je počeo nemilosrdan progon hrišćana po celoj zemlji, Đorđe deli svu svoju imovinu u okolini Kapadokije deli siromašnima i oslobodivši svoje robove, isto je uradio i sa imanjem u Palestini.

Pošto je car Dioklecijan progonio hrišćane, na jednom od sastanaka istupio je Đorđe rekavši caru da je i on hrišćanin. Nakon tog priznanja, car je naredio da ga zatvore u tamnicu. Po carevom naređenju, vojnici su položili Đorđa na zemlju, zabili mu noge u klade, a na grudi mu postavili veliki, teški kamen. Tako pritisnut, u velikim bolovima, dočekao je jutro. Tada ga je posetio car, ali Đorđe je i dalje odbijao da se odrekne svoje vere.

Dioklecijan naređuje da se donese veliki točak za mučenje, sa daskama prepunim velikih eksera, udica, noževa, mačeva. Vezan za takav točak dok se točak sa njim okretao, to je trajalo dok mu celo telo nije bilo u ranama. Sa točka su ga odvezali, misleći da je mrtav. Kada su se uverili da nije mrtav, car naređuje da Đorđa zakopaju u negašeni kreč tako da mu je samo glava bila van zemlje, i da ga tako ostave tri dana da bi sagoreo. Nakon tri dana, kada su ga otkopali videli su da je i dalje živ.

Car iznerviran stalnim neuspesima, odlučuje da pozove najvećeg maga Rimskog carstva, po imenu Atanasije, da pripremi dva napitka: jedan, od koga bi Đorđe trebalo da se pokori caru, a drugi smrtonosan. Dioklecijan naređuje da silom napoje Đorđa prvim napitkom, a pošto se Đorđe i dalje nije pokoravao, onda naredi da mu se da i smrtonosni napitak, ali je Đorđe opet preživeo. Poslednji dan života Đorđa je bio 6. maj 303. a kao način umorenja je izabrano gubilište. Pre nego što je pogubljen Đorđe se pomolio. Zatim je Đorđe položio svoju glavu na panj gde mu je glava odrubljena. Đorđe je proglašen za sveca 494. od strane pape Gelazija I.

Praznik Svetog Đorđa slavi se u mnogim zemljama, a u našoj za ovaj praznik postoje razni običaji. Ovaj dan se smatra granicom između zime i leta. Takođe, Đurđevdan se smatra kao dobar dan za udaju i ženidbu mladih iz kuće, plodnost stoke i dobre useve.

Običaj je da se na Đurđevdan, rano pre zore odlazi u prirodu zajednički na đurđevdanski uranak. Domaćini pripreme jelo i piće, napravi se ražanja pa se meso peče u prirodi. Nakon Svetog Nikole ova slava je najveća u srpskom narodu. Na ovaj dan su hajduci odlazili na dobro poznati hadučki sastanak koji je trajao sve do Mitrovdana 8. novembra.

Jedan od uhapšenih Srba tokom transporta za logor smrti Jasenovac spevao je pesmu Đurđevdan koju je kasnije preradila grupa Bijelo dugme.