Stalni susreti i stalna mešanja 🧐

Preoko 45.000 godina Homo sapiens je stigao u Evropu. Malo znamo o ovom prvom talasu doseljenika, ali dve studije urađene na jednim od najstarijih uzoraka DNK ljudi otkrivaju nam nekoliko tragova.

Naziv moderni ljudi, se koristi da označi ljude koji su naši rođaci i da bi ih razlikovali od neandertalaca, koji su pre našeg dolaska naseljavali Evropu preko 200.000 godina. Ipak, i ova linija podele je pomalo bleda. Jer koliko znamo, osim ako im preci nisu isključivo iz Afrike, današnji ljudi nose i neandertalsku DNK.

Takvo mešanje je odavno već počelo, daleko pre no što su tri osobe stigle u pećinu u Bugarskoj - osobe koje nam predstavljaju najraniji nalaz Homo sapiensa u Evropi. Starost im je određena na oko 46.000 do 42.500 godina. Svo troje su imali 3 do 3.8% DNK neandertalaca.

Način na koji je DNK druge populacije distribuiran u genomu može nam reći mnogo više nego sam procenat. Lokacije genetskog influksa neandertalaca ukazuju da je do mešanja došlo relativno skoro u životima tri osobe iz Bugarske - samo od 5 do 7 generacija ranije.

Prethodni dokazi da je neandertalski gen ušao u genom modernog čoveka datira iz perioda od pre 50.000 do 60.000 godina. Novo otkriće, zajedno sa DNK nalazima ranih ljudi, ukazuje da je mešanje bilo mnogo više normalno i uobičajeno nego što se pre mislilo. Naše nasleđe od neandertalaca predstavlja najverovatnije konstantan kontakt i mešanje, pre no nasleđe jednog neandertalca koje preživelo u našem DNK.

Iako su stanovnici, prethodno pomenute, Bačo Kiro pećine u Bugarskoj najstariji moderni Evropljani za koje imamo dokaze, njihovi potomci su i dalje "tu". Sudeći po nalazima oni su u Istočnoj i Centralnoj Aziji, pa čak i u Americi. Izgleda da su u određenom trenu migrirali na istok i prešli i sam Pacifik.

Autor: redportal.rs