Umro je očajan, u bedi, napušten od svih, da bi nakon smrti postao jedan od najčuvenijih, i najuticajnijih umetnika, u čitavoj zapadnoj umetnosti. Sa malo kim se sudbina poigrala, kao sa Vinsentom Vilijamom van Gogom, koji je rođen 30. marta 1853. godine.
Foto: Wikipedia.org
Van Gog je rođen u svešteničkoj porodici Teodora van Goga, bio je najstarije preživelo dete, a posle njega, rođena su još dva brata i tri sestre. Tokom života, van Gog je ostao u kontaktu samo sa najmlađom sestrom, Vilhelminom i mlađim bratom Teodorom - Teom. Majka Ana Kornelija, dolazila je iz imućne porodice, iz Haga, bila je rigidna, religiozna žena, koja je naglašavala značaj porodice do te mere da je stvarala skoro neprijateljsku atmosferu prema svakome ko nije iz nje. Iako je Teodorova plata bila skromna, crkva je obezbeđivala kuću, sobaricu, dva kuvara, baštovana, konja i kočiju, a Ana je usadila u svoju decu osećaj odgovornosti prema visokom ugledu koji je njihov dom nosio.
Van Gog je bio tih, zamišljen i ozbiljan dečak. U početku su ga majka i guvernanta obrazovale kod kuće, da bi posle toga bio poslat u internant, u Zevenbergen, gde se osećao napuštenim i stalno je molio da ga vrate nazad. Umesto toga, poslat je u srednju školu još dalje, u Tilburg, gde je bio duboko nesrećan. Još kao dete ispoljio je umetničke sklonosti, a majka ga je ohrabrivala da crta. Sa 15 godina, 1868. naglo se vraća kući i napušta školovanje, a prema sopstvenim rečima mladost mu je bila siromašna, hladna i sterilna.
Sledeće godine, 1869. Vinsentov ujak, Sent, daje mu posao galeriste, u jednoj galeriji, u Hagu, a nakon tamošnje obuke, biva poslat u Veliku Britaniju, u London, u prestižniju galeriju, koja mu je omogućila dobru zaradu i generalno mu obezbedila dobar i srećan period života, za razliku od ranije mladosti. Nakon što se zaljubio u ćerku gazdarice, u čijoj je kući odseo, ona ga odbija, usled čega Vinsent postaje usamljeniji. Otac i ujak ga premeštaju u Paris, 1875. ali Vinsent je nezadovoljan načinom na koji tamošnja galerija posluje i daje otkaz u njoj, posle godinu dana.
Sledi period van Gogovog lutanja, u kojem se vratio u Britaniju, gde je prvo radio kao predavač u jednoj školi, zatim kao pomoćnik metodističkog sveštenika, da bi se na kraju vratio kući, na pola godine, i radio u lokalnoj knjižari. U tom periodu, duboko se posvetio religiji, vodio je asketski i monaški način života, jeo je retko i postao je vegetarijanac. Kako bi ugodili njegovom religijskom entuzijazmu, roditelji ga šalju u Amsterdam, kod ujaka Johana, ugledog teologa, ali Vinsent ne uspeva da upiše teološke studije na Univerzitetu i napušta Amsterdam 1878. godine.
U Valoni, u Belgiji, prihvata da bude misionar, živi u siromašnoj, rudarskoj oblasti, a kako bi pružio podršku lokalnoj sirotinji, ostavlja svoj udoban smeštaj u jednoj pekari, seli se u malenu kolibu, gde spava na slami. Ipak, ovaj postupak nije imao odjeka kod lokalnog sveštenstva, koje ga otpušta jer je rušio ugled crkve. Potom pešači 75 kilometara do Brisela, ali ga roditelji mole da se vrati kući. Dve godine ostaje kod njih, na njihovo, a pogotovo očevo nezadovoljstvo, koji ga savetuje da ode u sanatorijum u Gilu. U avgustu 1880. Vinsent se vraća rudarima, kod kojih ostaje do oktobra. Negde u ovom periodu, van Gog biva zainteresovan za ljude i prizore oko njih, a na nagovor brata Tea, počinje istinski da se bavi slikarstvom, čak protiv svoje volje upisuje Kraljevsku akademiju umetnosti u Briselu.
Negde u ovom perodu, van Gog počinje da crta. Zaljubio se u sedam godina stariju rođaku, udovicu, Korneliju, sa kojom je voleo da ide u duge šetnje, ali kada ju je zaprosio i ona ga je odbila. Van Gog odlazi u Hag, u pokušaju da proda svoje slike, kod rođaka, Antona Mova, uspešnog i afirmisanog umetnika, ali neuspešno. Odlazi potom kod rođake Kornelije, u Amsterdam, u pokušaju da je privoli da se uda za njega, ali ona odbija da ga vidi. Navodno je pred njenim roditeljima gurnuo ruku u vatru i tražio da joj daju da je vidi onoliko koliko može ruku da drži u plamenu. Na njegovu sreću, Kornelijin otac je vatru ugasio.
Nakon što se vratio kod Mova, ovaj ga uči da boji vodenim bojama, a nakon toga - uljanim tehnikama. Razišli su se, jer je Vinsent mogao da unajmljuje samo ljude sa ulice za modele, dok se Mov tome protivio. Već u tom periodu, Vinsent je živeo gotovo isključivo od novca njegovog brata Tea. Odnos sa Movom je definitivno prekinut kada je ovaj saznao da je van Gog sklopio umetnički dogovor sa lokalnom prostitutkom Klasinom Hurnik, iz čije saradnje će se roditi serija crteža, među kojima je najpoznatiji Tuga. Poslovna saradnja pretvorila se ubrzo u ljubavnu. Iako je u početku odbijao savete svog oca, da napusti Klasinu i njenu decu, nakon što su zapali u siromaštvo i nakon što se ona ponovo vratila prostutuciji, Vinsent je napušta, osećajući da je porodični život u neskladu sa njegovim umetničkim aspiracijama. Klasina će se 1904. udaviti u reci, ali će zauvek ostati ovekovečena na van Gogovim crtežima.
Vinsent se 1883. seli u Drente, ali gonjen usamljenošću, ubrzo se vraća roditeljima. U ovom periodu, stvarao je obilato, crteže i slike, uglavnom radeći napolju i vrlo brzo. U avgustu 1884. Margot Begeman, komšijina ćerka, deset godina starija od Vinsenta, zaljubila se u njega. On je uzvratio, mada ne istom merom. Iako su oboje hteli da se uzmu, porodice nisu dozvolile, a usled stresa, Margot je pokušala da se ubije. Spasila ju je samo pravovremena Vinsentova intervencija, koji ju je odveo u bolnicu. Van Gog u ovom periodu slika uglavnom mrtvu prirodu, a za dve godine napravio je oko 200 crteža i slika. Slikao je zemljanim tonovima, tamnim i ugasitim, nije bilo ni traga njegovom kasnijem jarkom stvaralaštvu. U ovom periodu nastaju čuveni Ljudi koji jedu krompir. Ipak, ponovo ne uspeva da proda nijednu sliku, a kada je optužio Tea da se ne trudi dovoljno oko prodaje slika, ovaj mu je rekao da su slike jednostavno suviše depresivne za impresionizam, tada vodeći slikarski pravac.
Foto: Wikipedia.org
Seli se u Antverp i živi u potpunoj bedi, iako je iznajmio sobu iznad galerije. Novac koji mu je Teo slao uglavnom je trošio na slikarski materijal, pa je stoga jeo jako retko i slabo. Jednom je napisao bratu da se za godinu dana može setiti da je pojeo samo šest toplih obroka. Jeo je hleba, kafu i duvan. Zubi su mu postali klimavi i bolni. Uprkos svemu, strastveno je studirao slikarstvo. Lečen je od alkoholizma i sifilisa. Kada se donekle oporavio, uspeo je da upiše Akademiju umetnosti u Antverpenu, ali ubrzo dolazi u sukob sa profesorom oko svog nekonvencionalnog slikarskog stila. Ubrzo odlazi u Pariz, gde živi sa Teom. Iako je upoznao razne umetnike, i iako u ovom periodu van Gog otkriva jarke boje koje će mu kasnije postati zaštitni znak, Vinsent i dalje ostaje neostvaren kao slikar, a Teu život sa bratom postaje nepodnošljiv. Braća se mire kada Vinsent nalazi novi dom u predgrađu Pariza. U februaru 1888. nakon što ga je istrošio život u gradu, tokom kojeg je ponovo naslikao oko 200 slika, uglavnom parkova, kafića i reku Senu, Vinsent odlazi u Arl.
Uprkos alkoholizmu i pušačkom kašlju, tokom perioda u Arlu, slika preko 200 slika i još 100 crteža, inspirisan lokalnom prirodom. U ovom periodu nastaju Zvezdana noć nad Ronom, Soba u Arlu, Suncokreti i druge slike.
Foto: Wikipedia.org
Zašto je van Gog tačno odsekao uvo, ne zna se. Ne zna se ni da li je celo uvo ili samo deo ušne školjke. Pol Gogen, drugi veliki slikar, koji je u to vreme boravio sa Vinsentom, sa kojim je razvio kompleksan odnos, tvrdi da je van Gog čuo glasove nakon što se jedne kišne večeri vratio u kuću, u kojoj je boravio, koji su ga primorali da se ozledi. Uspeo je nekako da zaustavi obilno krvarenje, zamotao je glavu, a pronašli su ga onesvešćenog sutradan. Sam van Gog je rekao da se uopšte ne seća incidenta, što upućuje da je doživeo nervni slom. Gogen je javio Teu šta se dogodilo, koji smesta dolazi u Arl, zatiče Vinsenta polusvesnog i smesta ga vraća u Pariz. Iako su prognoze za mentalni oporavak bile loše, Vinsent se nekako oporavlja, iako je nadalje patio od halucinacija.
U maju 1889. seli se u sanatorijum u Sen Remiju, gde nastaje čuvena Zvezdana noć. Ipak, ozbiljna depresija, i prirodna zatvorenost bolnice, van Goga sprečavaju da intenzivnije radi, umesto toga, dorađuje ranije radove, koje su mu poslali brat i majka.
Posle godinu dana, maja 1890. Vinsent napušta Sen Remi, odlazi u Over sir Oaz, gde nastaju neka od njegovih poslednjih dela, kao što je Žitno polje sa vranama.
Foto: Wikipedia.org
Jula 27. 1890. godine Vinsent van Gog je pucao sebi u grudi. Nije bilo svedoka. Rebro je odbilo metak, koji mu je prošao kroz telo ne oštetivši nijedan vitalan organ, a zaustavila ga je najverovatnije kičma. Uspeo je da odšeta do lokalne bolnice, gde su ga dvojica doktora pazila najbolje što su mogla, ali bez hirurga, metak nije mogao da se izvadi. Sledećeg jutra, Teo je stigao u bolnicu, zatekao je Vinsenta dobrog raspoloženja, kako puši lulu, ali posle samo nekoliko sati, van Gog je počeo da umire, usled infekcije izazvane neizvađenim metkom. Umro je 30 sati nakon upucavanja, a prema rečima njegovog brata, poslednje reči su mu bile: Tuga će trajati večno.
Imao je samo 37 godina.
Kada pogledamo natalnu kartu Vinsenta van Goga, dobijamo sliku duboko osećajne, duhovne, empatične osobe, neshvaćene od strane drugih, ali i čoveka jakog temperamenta, oštrog jezika i burnih emocija. Deseta kuća (karijera), u Ribama, upućuje na umetnost, dok Venera, takođe tu smeštena, to potvrđuje. Ipak, ona, u konjukciji sa Marsom, ukazuje na to da će stvaralaštvo uvek biti praćeno borbom. Isto tako, ljubavni odnosi, budući da su Mars i Venera spojeni, nikada ne mogu biti shvaćeni i ispoljeni na jedan miran način, već uvek mora postojati neka vrsta ljubavi i rata zajedno, koji se stalno prepliću. Takođe, Mars (akcija) u Ribama ukazuje na početna van Gogova lutanja, kada je karijera u pitanju, jer agresivni, preduzimljivi Mars, u mutnim, nejasnim Ribama, prosto rečeno, ne zna gde udara.
Sunce i Merkur u Ovnu, u desetoj kući, ukazuju na to da je van Gog, pre svega, bio karijerista. Želeo je da bude slikar, odbacio je porodični život i posvetio se samo svom pozivu. Merkur (inteligencija, misli, komunikacija) u Ovnu ukazuje da je sigurno bio brzih, haotičnih misli, i ponekad grubog i oštrog jezika, što je sigurno pojačavala njegova sveopšta života situacija.
Mesec (duša, osećanja) u konjukciji sa Jupiterom (širenje, uvećavanje) u šestoj kući (rad), ukazuje na osobu koja mora raditi i stvarati isključivo ono što oseća, a obe planete u Strelcu, pokazuju da taj rad mora biti uzvišen, obojen duhovnom i filozofskom crtom. Ovo, prosto, nije osoba koja se na bilo koji način može ograničiti u svom radu, niti je neko ko bi mogao da radi običan posao. Isto tako, Mesec u veselom, avanturističkom Strelcu, ukazuje na njegov nemirni duh, na duge šetnje, česte selidbe, ali i na poznanstva sa prostitutkama i na generalno jedan raskalašan način života.
Možda najvažniji astrološki položaji kod van Goga jesu Venera u Ribama i Neptun (duhovnost) u devetoj kući (filozofija, pogled na svet) u Ribama, koji upućuju na jednu istinski empatičnu i duboko osećajnu osobu. Saosećanje, sažaljenje, ne samo prema siromašnim rudarima, koje je van Gog ovekovečio, i sa kojima je živeo, već sa ukupnom svetskom nepravdom, i kako je sam rekao tugom koja će trajati večno, jeste teret koji će se kasnije ispostaviti preteškim po njega.
Saturn (ograničenja) u jedanaestoj kući (društvo) pokazuje da je uvek bilo problema u prihvatanju njega kao ličnosti, a konjukcija Urana (revolucija) i Plutona (kolektivna psiha) pokazuje da je problem bio u tome što je van Gog bio čovek ispred svog vremena. Toliko, štaviše, da danas spada u red najuticajnijih umetnika uopšte, čija je najskuplja slika prodata za preko 70 miliona evra, a za života, kako sam kaže, prolazila je čitava godina bez da je deset puta jeo kašikom.
ASTROKOMBINACIJA DANA: ♒︎/♒︎
ASTROSLAVLJENIK 🎂📚: Gabrijel Garsija Markes
Sve što treba da znate o OVNOVIMA 🕵🏼♈
Autor: redportal.rs
